Štampa
Pogodaka: 2575

gorevniaVođeni idejom da je bolje sprečiti nego lečiti, zaposleni OŠ „Stepa Stepanović" Gornja Gorevnica su želeli da učine značajan korak ka suzbijanju nasilja u školi i porodici. Jedna od planiranih preventivnih aktivnosti u školi je da se učenicima, nastavnicima i roditeljima obezbedi mogućnost otvorenog i prijateljskog razgovora koji bi doprineo rešavanju problema sa kojima se učenici susreću. U školskoj biblioteci OŠ Stepa Stepanović, učenici su pronašli knjigu svog zemljaka Dobrivoja Blagojevića Blaža Greh je decu kinjiti i poniziti i došli na ideju da se u školi organizuje okrugli sto.
Okrugli sto Greh je decu kinjiti i poniziti je realizovan 20.maja 2013.godine. Prisustvovali su predstavnici nastavnika, roditelja i učenika.

U ponedeljak, 20. maja 2013. godine, Osnovnu školu ''Stepa Stepanović'' u Gornjoj Gorevnici svojim prisustvom su počastvovali autor knjige Greh je decu kinjiti i poniziti, Dobrivoje Blagojević, Rada Karanac, savetnik, Stana Sentić, pedagog OŠ ''Vuk Karadžić'' i pokretač radionice Škola bez nasilja i deci omiljena književnica Danica Blagojević. Na samom početku narodnim i svakodnevnim izrekama kao što su: batina je iz raja izašla; budi dobar da ne budeš modar; ko neće milom hoće silom, učenici su zajedno sa predavačem Radom Karanac otvorili pitanje svesti o prisutnosti raznih oblika nasilja u svetu koji nas okružuje. Učenici su bili veoma aktivni i otvoreni, pa su bez straha priznavali ono što ih već duže vreme tišti. Ponižavanje i omalovažavanje, zatim diskriminacija na socijalnoj intelektualnoj materijalnoj i fizičkoj osnovi među vršnjacima, ostavljaju trajne posledice na dete koje ih doživi u detinjstvu i to pre svega u školi. Učenici su se složili sa mišlju da ožiljci iz škole ceo život bole i da se od grube reči teško leči i naveli primere, pre svega, verbalnog i virtuelnog nasilja, koji su u današnje vreme mnogo zastupljeniji u osnovnim školama nego fizičko nasilje i po svemu sudeći, za emotivno i psihičko zdravlje pojedinca mnogo štetniji. Neretko su se osvrtali na nepravde i grubosti koje doživljavaju od nastavnika. Pedagog Stana Sentić pokušala je, koliko je to vreme dozvoljavalo, da odgovori na što više pitanja učenika, nastavnika i roditelja. Kao sjajan poznavalac dečje ali i opšte psihologije, ističe da se osnovni razlog sukoba krije nesporazumu i nemogućnosti objektivnog sagledavanja uzroka nekog ponašanja bilo učenika, bilo nastavnika. Razgovor je ključ za sva vrata mira i lepe saradnje. Deca uvek treba nekom da se obrate i požale ako imaju problem jer se jedino razgovorom i razrešavanjem sukoba uspostavlja zdrava radna i opšteljudska atmosfera. Učenicima smeta bilo koji oblik zapostavljanja, ignorisanja, vređanja, izbegavanja, laganja kako u porodici tako i u školi, što izaziva pobunu u njima, koja se manifestuje okrutnošću prema drugarima i svađom sa nastavnicima. Prisustvo roditelja u ovoj, za sve neprocenjivo važnoj, radionici bilo je veoma značajno. Mogli su čuti i videti koliko nemarnost roditelja može da povredi dete, koliko je lepa reč lek za sve duševne boljke i koliko je svaki minut posvećen deci beskrajno važan za njihovo normalno odrastanje. Roditelji su se složili da mora postojati obostrano uvažavanje i poštovanje između učenika i nastavnika, a da oni u saradnji sa nastavnicima treba da se posvete vaspitanju deteta. Otvorena su mnoga pitanja. Sat je prošao kao minut. Predavači su predložili nekoliko formalnih i likovnih rešenja pravilnika ponašanja i postupanja prema drugima. Učenici su odmah izneli svoje predloge, što dokazuje da se njihova svest i savest bude i da se zajedničkim snagama možemo izboriti da u školi i porodici vlada mir i sloga. Ovo je samo početak, ali veliki početak, jedne borbe sa srećnim krajem. Verujemo da će i druge škole krenuti našim stopama i reći stop nasilju, mučenju, ugnjetavanju i kinjenju dece.