Концепт развојног планирања је заступљен у готово свим државама западне Европе, још од 90-их година. Школе су се укључивала у процес да би уписале што већи број ученика, да би унапредиле сарадњу са окружењем, изједначиле услове школовања за сву децу.
Наставници су постали професионално оснажени и обезбедили атмосферу подстицајну за учење и рад.
У школама у Републици Србији процес школског развојног планирања започиње 2002. године уз материјалну подршку Фонда за развој школа. Циљ пројекта је био усмерен на унапређење рада у школама путем опремања школског простора, унапређењем ваннаставних активности и стручним едукацијама наставника и оспособљавању локалне заједнице за преузмање одговорносит за развој школа. У школама се формирају тимови (стручни активи за школско развојно планирање) које чине представници партнера и кроз обуке се едукују како да сагледају и анализирају стање у школама (самоевалуација), на који начин да дефинишу приоритете развоја и циљеве који воде ка реализацији заједнички утврђене визије.
Школско развојно планирање је стратешки и стваралачки процес који је основа за остваривање промена у школама у свим њеним сегментима. Представља стратегију развоја компетенција наставника и ученика и пут ка аутономији школа као експертских организација. У просецу школског развојног планирања мобилишу се и обавезују сви партнери ка достизању заједничке визије. Укључивањем свих партнера у стратешко планирање обезбеђује се већа доступност и објективност у праћењу квалитета образовно - васпитног процеса, спремност за преузимање одговорности и отвореност према променама.
Обезбедјивање и осигурање квалитета рада школа се остварује кроз процес самовредновања и спољашњег вредновања. Самовредновање обухвата седам кључних области (Школски програм и Годишњи програм рада; Настава и учење, Постигнућа ученика; Подршка ученицима; Етос; Ресурси и Руковођење, организација и обезбеђивање квалитета), које обухватају све области у животу и раду школе. Свака од ових кључних области има одређен број подручја вредновања, која ближе дефинишу предмет праћења. Поступком самовредновања, школе вреднују добре стране, али и недостатке и слабости које треба унапредити.
Сагледавањем и анализирањем подручја вредновања и предлагањем могућности за проналажење решења настају акциони планови, који представљају основ за израду школских развојних планова.
Развојни планови школа пружају јасну слику школе, пожељно стање у будућности (визија), разрађен план активности (циљеви, задаци, активности) кроз дефинисане методе и поступке остваривања циљева. Праћење реализације остваривања плана је олакшана дефинисаним критеријумима евалуације, инструментима вредновања, временским роковима и носиоцима активности.
У складу са развојним планом школе, доноси се годишњи програм рада, којим се утврђују приоритети развоја за текућу школску годину. Годишњии програм рада садржи детаљан опис активности, носиоце и временски рок за реализацију у току школске године за коју се израђује. (Закон о основама система образовања и васпитања „Сл.гласник РС“, 72/09.)
Овде преузмите изводе из Закона, који се односе на просец стратешког планирања развоја школа/установа (школско развојно планирање, самовредновање рада школа/установа и програм заштите деце/ученика од насиља).
По први пут, процесом стратешког-развојног планирања, школе преузимају иницијативу и одговорност за развој и успешно повезује све актере школског живота око заједничке идеје (визије), и на тај начин организују сопствени ИНСЕТ систем образовања (Ин - сервис Едуцатион фор Теацхерс). ИНСЕТ је конципиран и као надградња формалног образовања и подразумева иновирање знања стечених на факултетима, усавршавање уз рад и примену знања и праксе (према Алибабић, 2006.). ИНСЕТ-ом, на нивоу школе најчешће управљају тимови за самовредновање, стручни активи за школско развојно планирање, тимови за заштити ученика од насиља и стручна већа.
Основна карактеристика тимског рада је јасна визија и усмереност на задатак, подела одговорности и улога. Чланови тима и актива на основу сопствених професионалних потреба у складу са школским развојним планом израдјују лични план професионалног развоја, а искуства, предлоге и идеје преносе осталим члановима колектива и на тај начин их подстичу да уче једни од других (хоризонталано учење).
Више информација о стратешком планирању развоја школа на територији Школске управе у Чачку, као и приказ истраживања, преузмите овде.