Danijela Kovačević Mikić,
prosvetni savetnik
prosvetni savetnik
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Školska uprava Čačak
Školska uprava Čačak
SMERNICE ZA STRUČNE SARADNIKE – BIBLIOTEKARE
Ovaj rad je namenjen prevashodno onim nastavnicima i stručnim saradnicima koji su prvi put zaposleni na radnom mestu školskog bibliotekara, bilo da je to privremeno rešenje (dopuna pedagoške norme ili „zbrinjavanje” tehnološkog viška), bilo da je reč o početku radnog odnosa na neodređeno vreme. Rad će doneti izvode iz osnovnih zakonskih i podzakonskih akata čiji sadržaj zaposleni treba da zna kako bi zakonski utemeljio svoj rad i ukratko će predstaviti ono što obuhvata stručno-pedagoški nadzor u školskim bibliotekama (opšti, posebni i pojedinačni). Detaljnije smernice za unapređivanje kvaliteta programa i rada školskih bibliotekara možete pročitati u radu „Nova organizacija prostora i opremanja inovativne škole u informacionom društvu”, Danijela Kovačević Mikić, Godišnjak 2012, Srpska akademija obrazovanja (dostupan i u elektronskoj formi na sajtu SAO i ŠU Čačak). Napominjemo da rad ne obuhvata sve zakonske i podzakonske akte koji čine zakonsku zasnovanost rada školske biblioteke i stručnog saradnika – bibliotekara, što znači da svaki školski bibliotekar potpune pravne smernice treba da traži od sekretara ustanove i od mentora (ukoliko je reč o pripravniku).
ŠKOLSKA BIBLIOTEKA
Kada bismo poetskim jezikom želeli da opišemo značaj postojanja biblioteke u savremenoj školi, rekli bismo da je ona srce škole. Nažalost, praksa demantuje tu tako strateški važnu ulogu školskih biblioteka u unapređivanju kvaliteta svih oblasti rada škola. Pravnim jezikom, u Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“, br. 55/2013), u članu 50, uobličena je uloga biblioteke u radu škole:
„Školska biblioteka je mesto bibliotečko-informacione, vaspitno-obrazovne i kulturne aktivnosti škole. U školskoj biblioteci prikuplja se, obrađuje i učenicima, nastavnicima i stručnim saradnicima daje na korišćenje bibliotečko-informaciona građa (knjige, serijske publikacije i dr.) i izvori.
Biblioteka je dužna da u svom fondu prikuplja udžbenike i druga nastavna sredstva namenjena učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i stručnu literaturu za nastavnike i stručne saradnike.
Zadatak školske biblioteke je da kod učenika razvija navike čitanja i korišćenja bibliotečkih usluga, kao i da učenike osposobljava da koriste informacije u svim oblicima i na svim medijima i omogući im da ovladaju veštinama potrebnim za učenje u toku celog života.
Škola je dužna da ima školsku biblioteku, u skladu sa zakonom.
Program rada školske biblioteke sastavni je deo školskog programa.”
Biblioteka je dužna da u svom fondu prikuplja udžbenike i druga nastavna sredstva namenjena učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i stručnu literaturu za nastavnike i stručne saradnike.
Zadatak školske biblioteke je da kod učenika razvija navike čitanja i korišćenja bibliotečkih usluga, kao i da učenike osposobljava da koriste informacije u svim oblicima i na svim medijima i omogući im da ovladaju veštinama potrebnim za učenje u toku celog života.
Škola je dužna da ima školsku biblioteku, u skladu sa zakonom.
Program rada školske biblioteke sastavni je deo školskog programa.”
VRSTA STRUČNE SPREME ŠK. BIBLIOTEKARA
Vrsta stručne spreme stručnog saradnika – bibliotekara uređena je Pravilnikom o vrsti stručne spreme nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi („Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik”, 11/2012), u članu 6, tačka 8. Po Pravilniku, poslove stručnog saradnika bibliotekara mogu da obavljaju zaposleni koji imaju sledeću stručnu spremu:
– diplomirani bibliotekar - informatičar,
– profesor, odnosno diplomirani filolog jezika i književnosti,
– profesor, odnosno diplomirani filolog za opštu književnost sa teorijom književnosti,
– profesor razredne nastave,
– profesor jezika i književnosti, odnosno književnosti i jezika – smer za bibliotekarstvo,
− profesor, odnosno diplomirani filolog književnosti i jezika,
– profesor srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti,
– profesor srpskog jezika i književnosti,
– profesor srpske književnosti i jezika sa opštom književnošću,
– profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik,
– profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku književnost i opštu književnost,
– master bibliotekar – informatičar,
– master filolog (glavni predmet/profil bibliotekarstvo i informatika),
– master profesor jezika i književnosti (glavni predmet/profil bibliotekarstvo i informatika).”
– diplomirani bibliotekar - informatičar,
– profesor, odnosno diplomirani filolog jezika i književnosti,
– profesor, odnosno diplomirani filolog za opštu književnost sa teorijom književnosti,
– profesor razredne nastave,
– profesor jezika i književnosti, odnosno književnosti i jezika – smer za bibliotekarstvo,
− profesor, odnosno diplomirani filolog književnosti i jezika,
– profesor srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti,
– profesor srpskog jezika i književnosti,
– profesor srpske književnosti i jezika sa opštom književnošću,
– profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik,
– profesor, odnosno diplomirani filolog za jugoslovensku književnost i opštu književnost,
– master bibliotekar – informatičar,
– master filolog (glavni predmet/profil bibliotekarstvo i informatika),
– master profesor jezika i književnosti (glavni predmet/profil bibliotekarstvo i informatika).”
Na osnovu Pravilnika o vrsti stručne spreme nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama („Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik”, br. 5/91, 1/92, 21/93, 3/94, 7/96, 7/98, 3/99, 6/2001, 3/2003, 8/2003, 11/2004, 5/2005, 6/2005, 2/2007, 4/2007, 7/2008, 11/2008 i 5//2011), odnosno Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o vrsti stručne spreme nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik” br. 9/2013), članom 3 Pravilnika, odnosno članom 2 Pravilnika o izmenama i dopunama, definisana je vrsta stručne spreme za obavljanje poslova stručnog saradnika – bibliotekara u srednjim stručnim školama:
„- profesor jezika i književnosti, odnosno književnosti i jezika – smer za bibliotekarstvo;
- diplomirani bibliotekar – informatičar;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za opštu književnost i teoriju književnosti;
- lice koje ispunjava uslove za nastavnika gimnazije ili stručne škole, odnosno stručnog saradnika – pedagoga ili psihologa;
- profesor narodne odbrane;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za italijanski jezik i književnost;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za španski jezik i književnost,
- diplomirani komparativista i bibliotekar;
- master bibliotekar – informatičar;
- master filolog (glavni predmet, odnosno profil: bibliotekarstvo i informatika);
- master profesor jezika i književnosti (glavni predmet, odnosno profil: bibliotekarstvo i informatika).”
Na osnovu Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u gimnaziji („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik”, 15/13) propisano je da bibliotekar u gimnaziji može da bude:
„- profesor jezika i književnosti, odnosno književnosti i jezika, smer za bibliotekarstvo;
- diplomirani bibliotekar – informatičar;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za opštu književnost i teoriju književnosti;
lice koje ispunjava uslove za nastavnika gimnazije, odnosno stručnog saradnika – pedagoga ili psihologa;
- profesor narodne odbrane;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za italijanski jezik i književnost;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za španski jezik i književnost;
- diplomirani komparativista i bibliotekar;
- master bibliotekar – informatičar;
- master filolog (glavni predmet, odnosno profil: bibliotekarstvo i informatika);
- master profesor jezika i književnosti (glavni predmet, odnosno profil: bibliotekarstvo i informatika.”
„- profesor jezika i književnosti, odnosno književnosti i jezika – smer za bibliotekarstvo;
- diplomirani bibliotekar – informatičar;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za opštu književnost i teoriju književnosti;
- lice koje ispunjava uslove za nastavnika gimnazije ili stručne škole, odnosno stručnog saradnika – pedagoga ili psihologa;
- profesor narodne odbrane;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za italijanski jezik i književnost;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za španski jezik i književnost,
- diplomirani komparativista i bibliotekar;
- master bibliotekar – informatičar;
- master filolog (glavni predmet, odnosno profil: bibliotekarstvo i informatika);
- master profesor jezika i književnosti (glavni predmet, odnosno profil: bibliotekarstvo i informatika).”
Na osnovu Pravilnika o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u gimnaziji („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik”, 15/13) propisano je da bibliotekar u gimnaziji može da bude:
„- profesor jezika i književnosti, odnosno književnosti i jezika, smer za bibliotekarstvo;
- diplomirani bibliotekar – informatičar;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za opštu književnost i teoriju književnosti;
lice koje ispunjava uslove za nastavnika gimnazije, odnosno stručnog saradnika – pedagoga ili psihologa;
- profesor narodne odbrane;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za italijanski jezik i književnost;
- profesor, odnosno diplomirani filolog za španski jezik i književnost;
- diplomirani komparativista i bibliotekar;
- master bibliotekar – informatičar;
- master filolog (glavni predmet, odnosno profil: bibliotekarstvo i informatika);
- master profesor jezika i književnosti (glavni predmet, odnosno profil: bibliotekarstvo i informatika.”
Ukoliko je na poslovima šk. bibliotekara angažovan pripravnik, direktor škole određuje rešenjem mentora koji pripravnika uvodi u posao, savladavanjem programa uvođenja pripravnika u posao, na osnovu Pravilnika o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika („Službeni glasnik RS”, br. 22/2005 i 51/2008). U ovom pravilniku je dat pravni osnov programa uvođenja pripravnika u posao, način i sadržaj evidencije pripravnika i mentora o praćenju i savladanosti programa, način komisijske provere savladanosti programa, odnosno postupak sticanja prava za polaganje ispita za licencu stručnog saradnika. Ukoliko je šk. bibliotekar, uz sticanje licence stručnog saradnika, neophodne za rad u školi, dodatno profesionalno zainteresovan i za sticanje zvanja bibliotekara, on će se obratiti nadležnoj matičnoj biblioteci, budući da je za sticanje zvanja bibliotekara nadležna Narodna biblioteka Srbije.
PROGRAM RADA ŠKOLSKE BIBLIOTEKE
Program rada školskih biblioteka i školskih bibliotekara sastavni je deo školskog programa. (Sadržina školskog programa pravno je definisana Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS” br. 55/2013). Na osnovu školskog programa, dokumenta koji se donosi na period od četiri godine, definiše se godišnji plan rada ustanove čiji je sastavni deo i godišnji plan rada biblioteke, odnosno globalni (godišnji) plan rada školskog bibliotekara.
Svoj program rada školski bibliotekar u osnovnoj školi je u prethodnom periodu zasnivao na Pravilniku o programu rada stručnih saradnika u osnovnoj školi („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik” 1/94) u kojem je bio definisan i orijentacioni fond časova, a u srednjoj školi na osnovu Pravilnika o programu rada stručnih saradnika u srednjoj školi („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik” 1/93). Od 2012. godine svoj program rada školski bibliotekari i u osnovnim i u srednjim školama donose na osnovu Pravilnika o programu svih oblika rada stručnih saradnika („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik” 5/2012) koji definiše devet oblasti rada školskih bibliotekara:
„ŠKOLSKI BIBLIOTEKAR
CILj
Stručni saradnik – školski bibliotekar, svojim stručnim angažovanjem, doprinosi ostvarivanju i unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama, realizujući program rada prilagođen nastavnim planovima i programima. Program rada školskog bibliotekara obuhvata zadatke i poslove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i bibliotečko-informacijske poslove iz domena kulturnih i umetničkih aspekata obrazovanja.
On podstiče promovisanje čitanja i samostalnost učenika u učenju, daje svoj pun doprinos razvoju informacione pismenosti (medijske i informatičke) za učenike i nastavnike, ostvaruje saradnju i zajedničko planiranje aktivnosti nastavnika, školskog bibliotekara i lokalne samouprave, obezbeđuje elektronske izvore i pristup ka njima, što omogućava učenicima da ovladaju veštinama nalaženja i kritičkog procenjivanja datih informacija i permanentnost učenja tokom čitavog života.
ZADACI
Školski bibliotekar, realizovanjem zadataka i poslova iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i bibliotečko-informacijskih iz domena kulturnih aktivnosti školske biblioteke, doprinosi unapređivanju svih oblika i područja rada, tako što učestvuje u poslovima planiranja, programiranja, organizovanja, unapređivanja i praćenja rada škole, odnosno celokupnog obrazovnog procesa, kao član školskih timova ima zadatke:
- razvijanja i negovanja navike čitanja i korišćenja biblioteke kod učenika i nastavnika,
- razvijanja i promovisanja pravilne upotrebe svih oblika izvora informacija,
- stvaranja uslova za interdisciplinarni pristup nastavi i elektronskom učenju,
- motivisanja za učenje i podsticanje na osposobljavanja za samostalno učenje i obrazovanje tokom celog života,
- saradnje sa nastavnicima, učenicima i njihovim roditeljima,
- praćenja i podsticanja razvoja učenika u individualnim sposobnostima i njihovim sklonostima ka intelektualnom, emocionalno-socijalnom i svakom drugom profesionalnom razvoju,
- pružanja pomoći obdarenim učenicima pri nalaženju i izboru odgovarajuće literature, a posebno učenicima koji imaju teškoće u učenju i radu, ali i onim učenicima koji žive u težim socijalnim prilikama, sarađujući sa njihovim roditeljima i relevantnim institucijama,
- stvaranja uslova za što neposredniji i jednostavniji pristup bibliotečkom fondu i raspoloživim izvorima informacija, i razvijanje individualne stvaralačke sposobnosti i kreativnosti kod učenika,
- obezbeđivanja pristupa programima koji rade na razvijanju informacione pismenosti, kako bi se korisnici osposobili za pronalaženje, analiziranje, primenu i saopštavanje informacija, uz vešto i efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija,
- pripremanja i realizovanja bibliotečkog programa namenjenog učenicima sa posebnim potrebama i posebnim sposobnostima,
- vođenja automatizovanog bibliotečkog poslovanja (inventarisanje i signiranje, katalogizacija, klasifikacija bibliotečke građe i drugi poslovi),
- korišćenje savremenih oblika i metoda rada sa učenicima,
- zaštita i čuvanje bibliotečko-medijatečke građe i periodična revizija fonda.
OBLASTI RADA
I. PLANIRANjE I PROGRAMIRANjE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
1. Planiranje nabavke literature i periodičnih publikacija za učenike, nastavnike i stručne saradnike,
2. Izrađivanje godišnjeg, mesečnih i operativnih planova,
3. Planiranje i programiranje rada sa učenicima u školskoj biblioteci,
4. Izrada programa rada bibliotečke sekcije,
5. Planiranje razvoja školske biblioteke i nabavka bibliotečke građe potrebne za realizaciju nastave i obrazovno-vaspitnog rada.
II. PRAĆENjE I VREDNOVANjE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
1. Učešće u izradi godišnjeg plana rada i samovrednovanja rada ustanove,
2. Vođenje automatizovanog bibliotečkog poslovanja, sa uvidom u nastavne planove i programe rada škole,
3. Odabiranje i pripremanje literature i druge građe za razne obrazovno-vaspitne aktivnosti (teorijska i praktična nastava, dopunski i dodatni rad, vannastavne aktivnosti učenika i dr.),
4. Korišćenje saznanja i dostignuća savremene nauke, naučno proverene metode i rezultata sopstvenog istraživačkog rada,
5. Poboljšanje informacione, medijske i informatičke pismenosti korisnika razvijanjem kritičkog odnosa prema različitim informacijama i izvorima saznanja i osećaja za estetske vrednosti.
III. RAD SA NASTAVNICIMA
1. Saradnja sa nastavnicima na promociji čitanja radi zadovoljstva kroz sve oblike obrazovno-vaspitnog rada,
2. Saradnja sa nastavnicima u pripremanju učenika za samostalno korišćenje raznih izvora informacija,
3. Organizovanje nastavnih časova iz pojedinih predmeta u školskoj biblioteci,
4. Saradnja sa nastavnicima oko utvrđivanja godišnjeg plana obrade lektire, i korišćenja nastavničko-saradničkog dela školske biblioteke,
5. Korišćenje resursa biblioteke u procesu nastave,
6. Sistematsko informisanje korisnika školske biblioteke o novoizdatim knjigama, stručnim časopisima i drugoj građi, o tematskim izložbama u vezi s pojedinim izdanjima, autorima, akcijama i jubilejima, i usmeno ili pismeno prikazivanje pojedinih knjiga i časopisa.
IV. RAD SA UČENICIMA
1. Priprema (obučava) učenika za samostalno korišćenje različitih izvora saznanja i svih vrsta informacija u nastavi i van nje,
2. Sistematski obučava učenike za upotrebu informacionog bibliotečkog aparata, u skladu sa njihovim sposobnostima i interesovanjem,
3. Pruža pomoć učenicima kod učenje van škole i usvajanju metoda samostalnog rada na tekstu i drugim materijalima,
4. Pruža pomoć učenicima u pripremi i obradi zadate teme,
5. Upoznaje učenike sa metodama i tehnikama naučnog istraživanja i bibliografskog citiranja,
6. Radi na razvijanju pozitivnog odnosa prema čitanju i važnosti razumevanja teksta i upućivanju na istraživačke metode rada (upotreba leksikona, enciklopedija, rečnika i dr.) i omogućavanju pretraživanja i upotrebi svih izvora i osposobljavanju za samostalno korišćenje,
7. Stimuliše navikavanje učenika da pažljivo koriste i čuvaju bibliotečku građu, da razvijaju naviku dolaženja u školsku i javnu biblioteku i da uzimaju učešća u njenim kulturno-prosvetnim aktivnostima u skladu sa njihovim interesovanjima i potrebama (časovi bibliotekarstva i upoznavanje sa radom školskih sekcija; čitanje, besedništvo, stvaralaštvo, takmičenja, kvizovi o pročitanim knjigama, razvijanje komunikacije kod učenika i sl.),
8. Podstiče poboljšanje informacione, medijske i informatičke pismenosti učenika, razvijanjem istraživačkog duha i kritičkog odnosa prema različitim informacijama i izvorima saznanja i osećaja za estetske vrednosti,
9. Radi sa učenicima u čitaonici, u radionicama za učenike, i na realizaciji školskih projekata (Zdrav život, Ekologija, Tolerancija, Škola bez nasilja, Dečija prava i drugo).
V. RAD SA RODITELjIMA, ODNOSNO STARATELjIMA
1. Učešće na roditeljskim sastancima radi davanja informacija o čitalačkim interesovanjima i potrebama učenika, radi razvijanja čitalačkih i drugih navika učenika i formiranju ličnih i porodičnih biblioteka,
2. Ostvarivanje saradnje sa roditeljima u vezi sa razvijanjem čitalačkih navika učenika.
VI. RAD SA DIREKTOROM, STRUČNIM SARADNICIMA, PEDAGOŠKIM ASISTENTOM I PRATIOCEM UČENIKA
1. Saradnja sa stručnim većima nastavnika, pedagogom, psihologom i direktorom škole u vezi s nabavkom i korišćenjem knjižne i neknjižne građe, te celokupnom organizacijom rada školske biblioteke,
2. Informisanje stručnih veća, stručnih saradnika i direktora o nabavci nove stručne literature za predmete, didaktičko-metodičke i pedagoško-psihološke literature,
3. Informisanje o razvoju medijske i informatičke pismenosti, i upućivanje na kritički i kreativni odnos učenika prilikom korišćenja izvora,
4. Priprema zainteresovanih za realizaciju multidisciplinarnih projekata, izložbi, kreativnih radionica; za organizovanje književnih susreta i drugih kulturnih događaja, kao i ekoloških projekata i sadržaja u kojima se apostrofira borba protiv svih oblika zavisnosti,
5. Saradnja oko obezbeđivanja knjižne i neknjižne građe za školsku biblioteku koju koriste učenici, nastavnici i stručni saradnici,
6. Pripremanje i organizovanje kulturnih aktivnosti škole (književne tribine, susreti, razgovori, akcije prikupljanja knjiga i zavičajne knjižne i druge građe, izložbe, konkursi, obeležavanje značajnih jubileja vezanih za školu i prosvetu: Mesec knjige, Svetski dan knjige, Dečija nedelja, Dan pismenosti, Dan maternjeg jezika, Jubilej školskih biblioteka i školskih bibliotekara i dr.),
7. Učešće u pripremanju priloga i izradi školskog glasila i internet prezentacije škole.
VII. RAD U STRUČNIM ORGANIMA I TIMOVIMA
1. Rad u školskim timovima na izradi godišnjeg i razvojnog plana škole i školskog programa, na realizaciji nastave zasnovane na istraživanju - projektne nastave,
2. Rad u stručnim timovima u skladu sa rešenjem direktora,
3. Rad u stručnim timovima u cilju promovisanja škole i prikupljanja sredstava za obnovu knjižnog fonda.
VIII. SARADNjA SA NADLEŽNIM USTANOVAMA, ORGANIZACIJAMA, UDRUŽENjIMA I JEDINICOM LOKALNE SAMOUPRAVE
1. Saradnja sa drugim školama, školskom, narodnom i drugim bibliotekama na teritoriji lokalne samouprave, upravnog okruga i Republike Srbije po pitanju razmene i međubibliotečke pozajmice,
2. Saradnja sa lokalnom samoupravom po pitanju promocije rada biblioteke i škole,
3. Saradnja sa prosvetnim, naučnim, kulturnim i drugim ustanovama (novinsko-izdavačkim preduzećima, radio-televizijskom centrima, filmskim i pozorišnim kućama, domovima kulture i kulturno prosvetnim zajednicama i organizacijama koje se bave radom i slobodnim vremenom omladine i drugim obrazovnim ustanovama),
4. Učešće u radu Društva školskih bibliotekara Srbije i drugih stručnih društava u lokalnoj samoupravi i Republici Srbiji.
IX. VOĐENjE DOKUMENTACIJE, PRIPREMA ZA RAD I STRUČNO USAVRŠAVANjE
1. Pripremanje tematskih bibliografija i izrada anotacija, popisa i skupljanja podataka u vezi s nastavnim predmetima i stručno-metodičkim obrazovanjem i usavršavanjem nastavnika i saradnika, vođenje zbirki i posebnih fondova,
2. Praćenje i evidencija korišćenja literature u školskoj biblioteci,
3. Vođenje dokumentacije o radu školske biblioteke i školskog bibliotekara - analiza i vrednovanje rada školske biblioteke u toku školske godine,
4. Stručno usavršavanje - učešće na seminarima, savetovanjima i drugim skupovima na kojima uzimaju učešće i školski bibliotekari.
Preporuke za ostvarivanje programa
Osnove programa rada školskog bibliotekara usklađene su sa zakonima o osnovnoj i srednjoj školi, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, planovima i programima obrazovno-vaspitnog rada u svim područjima rada, funkcijama i zadacima školske biblioteke u osnovnoškolskom i srednješkolskom obrazovanju.
Višegodišnji (perspektivni) i godišnji (globalni) program rada školskog bibliotekara zasniva se na planovima i programima obrazovno-vaspitnog rada odgovarajućih područja rada, programu rada škole i ovom programu rada školskog bibliotekara. Godišnjim programom rada školske biblioteke utvrđuju se zadaci i poslovi (po delatnostima, polugodištima i mesecima), koji se dalje razrađuju i konkretizuju u operativnim planovima rada (mesečnim, nedeljnim i dnevnim). Operativnim planovima rada utvrđuju se i metodologija i dinamika realizacije svih predviđenih zadataka, kao i njihovi izvršioci. Školski bibliotekar posebno razrađuje program rada školske bibliotečke sekcije čiji je stručni voditelj.
Ostvarujući cilj i zadatke srednjeg i osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programske osnove školske biblioteke, bibliotekar, sarađuje sa stručnim i drugim organima škole i društvene sredine u unapređivanju obrazovno-vaspitnog procesa, obezbeđivanju uslova za svestrani razvoj i afirmaciju učenika i javnu delatnost škole.
Bibliotekar brine o realizaciji i unapređivanju svih predviđenih oblika i sadržaja rada školske biblioteke. O ostvarivanju programa rada školski bibliotekar redovno obaveštava direktora, nastavničko veće i školski odbor.”
U istom ovom pravilniku određeni su i ciljevi, zadaci i oblasti rada školskog nototekara i medijatekara koje ne izdvajamo budući da u Moravičkom okrugu nema zaposlenih školskih nototekara i medijatekara.
Iz navedenog je jasno da bibliotekar svoj rad zasniva na četvorogodišnjem školskom programu, a konkretizuje ga kroz globalni (godišnji) i mesečne i operativne planove rada. Stručno-pedagoški nadzor pokazuje da mnogi bibliotekari nemaju operativne planove i da u školskim bibliotekama u kojima radi više bibliotekara sa manjim procentom angažovanja ne postoji jasna podela zaduženja, po definisanim oblastima i aktivnostima unutar njih. Stoga je neophodno da se na prvom godišnjem sastanku stručnog veća, osim satnice rada bibliotekara, precizno utvrde, za svakog bibliotekara, oblasti rada i pojedine aktivnosti iz školskog programa za koje je zadužen, što treba da bude vidljivo u globalnim i operativnim planovima (dakle, ako u biblioteci ima pet bibliotekara, ne mogu svi da imaju jedan te isti globalni plan rada).
Školska dokumentacija je onoliko dobra koliko odražava realne uslove, specifičnosti i način organizacije rada u ustanovi. Zato je važno da se u procesu samovrednovanja objektivno analiziraju i materijalno-tehnički i ljudski resursi, kao i sve oblasti definisane podzakonskim aktom o standardima kvaliteta rada ustanova. Prirodom posla, školski bibliotekari su veoma angažovani u gotovo svim posebnim programima obrazovnovaspitnog rada, a naročito u programu kulturnih aktivnosti škole. Budući da su definisani i obrazovni standardi u obaveznom obrazovanju i obrazovni standardi opšteobrazovnih predmeta u srednjim školama, sa jasnom usmerenošću na razvoj međupredmetnih kompetencija, školski bibliotekar treba da bude upoznat i sa pravno definisanim standardima međupredmetnih kompetencija učenika i da učestvuje u izradi i ostvarivanju programa kojima se te kompetencije razvijaju i unapređuju.
Svoj program rada školski bibliotekar u osnovnoj školi je u prethodnom periodu zasnivao na Pravilniku o programu rada stručnih saradnika u osnovnoj školi („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik” 1/94) u kojem je bio definisan i orijentacioni fond časova, a u srednjoj školi na osnovu Pravilnika o programu rada stručnih saradnika u srednjoj školi („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik” 1/93). Od 2012. godine svoj program rada školski bibliotekari i u osnovnim i u srednjim školama donose na osnovu Pravilnika o programu svih oblika rada stručnih saradnika („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik” 5/2012) koji definiše devet oblasti rada školskih bibliotekara:
„ŠKOLSKI BIBLIOTEKAR
CILj
Stručni saradnik – školski bibliotekar, svojim stručnim angažovanjem, doprinosi ostvarivanju i unapređivanju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama, realizujući program rada prilagođen nastavnim planovima i programima. Program rada školskog bibliotekara obuhvata zadatke i poslove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i bibliotečko-informacijske poslove iz domena kulturnih i umetničkih aspekata obrazovanja.
On podstiče promovisanje čitanja i samostalnost učenika u učenju, daje svoj pun doprinos razvoju informacione pismenosti (medijske i informatičke) za učenike i nastavnike, ostvaruje saradnju i zajedničko planiranje aktivnosti nastavnika, školskog bibliotekara i lokalne samouprave, obezbeđuje elektronske izvore i pristup ka njima, što omogućava učenicima da ovladaju veštinama nalaženja i kritičkog procenjivanja datih informacija i permanentnost učenja tokom čitavog života.
ZADACI
Školski bibliotekar, realizovanjem zadataka i poslova iz oblasti obrazovanja i vaspitanja, kao i bibliotečko-informacijskih iz domena kulturnih aktivnosti školske biblioteke, doprinosi unapređivanju svih oblika i područja rada, tako što učestvuje u poslovima planiranja, programiranja, organizovanja, unapređivanja i praćenja rada škole, odnosno celokupnog obrazovnog procesa, kao član školskih timova ima zadatke:
- razvijanja i negovanja navike čitanja i korišćenja biblioteke kod učenika i nastavnika,
- razvijanja i promovisanja pravilne upotrebe svih oblika izvora informacija,
- stvaranja uslova za interdisciplinarni pristup nastavi i elektronskom učenju,
- motivisanja za učenje i podsticanje na osposobljavanja za samostalno učenje i obrazovanje tokom celog života,
- saradnje sa nastavnicima, učenicima i njihovim roditeljima,
- praćenja i podsticanja razvoja učenika u individualnim sposobnostima i njihovim sklonostima ka intelektualnom, emocionalno-socijalnom i svakom drugom profesionalnom razvoju,
- pružanja pomoći obdarenim učenicima pri nalaženju i izboru odgovarajuće literature, a posebno učenicima koji imaju teškoće u učenju i radu, ali i onim učenicima koji žive u težim socijalnim prilikama, sarađujući sa njihovim roditeljima i relevantnim institucijama,
- stvaranja uslova za što neposredniji i jednostavniji pristup bibliotečkom fondu i raspoloživim izvorima informacija, i razvijanje individualne stvaralačke sposobnosti i kreativnosti kod učenika,
- obezbeđivanja pristupa programima koji rade na razvijanju informacione pismenosti, kako bi se korisnici osposobili za pronalaženje, analiziranje, primenu i saopštavanje informacija, uz vešto i efikasno korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija,
- pripremanja i realizovanja bibliotečkog programa namenjenog učenicima sa posebnim potrebama i posebnim sposobnostima,
- vođenja automatizovanog bibliotečkog poslovanja (inventarisanje i signiranje, katalogizacija, klasifikacija bibliotečke građe i drugi poslovi),
- korišćenje savremenih oblika i metoda rada sa učenicima,
- zaštita i čuvanje bibliotečko-medijatečke građe i periodična revizija fonda.
OBLASTI RADA
I. PLANIRANjE I PROGRAMIRANjE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
1. Planiranje nabavke literature i periodičnih publikacija za učenike, nastavnike i stručne saradnike,
2. Izrađivanje godišnjeg, mesečnih i operativnih planova,
3. Planiranje i programiranje rada sa učenicima u školskoj biblioteci,
4. Izrada programa rada bibliotečke sekcije,
5. Planiranje razvoja školske biblioteke i nabavka bibliotečke građe potrebne za realizaciju nastave i obrazovno-vaspitnog rada.
II. PRAĆENjE I VREDNOVANjE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
1. Učešće u izradi godišnjeg plana rada i samovrednovanja rada ustanove,
2. Vođenje automatizovanog bibliotečkog poslovanja, sa uvidom u nastavne planove i programe rada škole,
3. Odabiranje i pripremanje literature i druge građe za razne obrazovno-vaspitne aktivnosti (teorijska i praktična nastava, dopunski i dodatni rad, vannastavne aktivnosti učenika i dr.),
4. Korišćenje saznanja i dostignuća savremene nauke, naučno proverene metode i rezultata sopstvenog istraživačkog rada,
5. Poboljšanje informacione, medijske i informatičke pismenosti korisnika razvijanjem kritičkog odnosa prema različitim informacijama i izvorima saznanja i osećaja za estetske vrednosti.
III. RAD SA NASTAVNICIMA
1. Saradnja sa nastavnicima na promociji čitanja radi zadovoljstva kroz sve oblike obrazovno-vaspitnog rada,
2. Saradnja sa nastavnicima u pripremanju učenika za samostalno korišćenje raznih izvora informacija,
3. Organizovanje nastavnih časova iz pojedinih predmeta u školskoj biblioteci,
4. Saradnja sa nastavnicima oko utvrđivanja godišnjeg plana obrade lektire, i korišćenja nastavničko-saradničkog dela školske biblioteke,
5. Korišćenje resursa biblioteke u procesu nastave,
6. Sistematsko informisanje korisnika školske biblioteke o novoizdatim knjigama, stručnim časopisima i drugoj građi, o tematskim izložbama u vezi s pojedinim izdanjima, autorima, akcijama i jubilejima, i usmeno ili pismeno prikazivanje pojedinih knjiga i časopisa.
IV. RAD SA UČENICIMA
1. Priprema (obučava) učenika za samostalno korišćenje različitih izvora saznanja i svih vrsta informacija u nastavi i van nje,
2. Sistematski obučava učenike za upotrebu informacionog bibliotečkog aparata, u skladu sa njihovim sposobnostima i interesovanjem,
3. Pruža pomoć učenicima kod učenje van škole i usvajanju metoda samostalnog rada na tekstu i drugim materijalima,
4. Pruža pomoć učenicima u pripremi i obradi zadate teme,
5. Upoznaje učenike sa metodama i tehnikama naučnog istraživanja i bibliografskog citiranja,
6. Radi na razvijanju pozitivnog odnosa prema čitanju i važnosti razumevanja teksta i upućivanju na istraživačke metode rada (upotreba leksikona, enciklopedija, rečnika i dr.) i omogućavanju pretraživanja i upotrebi svih izvora i osposobljavanju za samostalno korišćenje,
7. Stimuliše navikavanje učenika da pažljivo koriste i čuvaju bibliotečku građu, da razvijaju naviku dolaženja u školsku i javnu biblioteku i da uzimaju učešća u njenim kulturno-prosvetnim aktivnostima u skladu sa njihovim interesovanjima i potrebama (časovi bibliotekarstva i upoznavanje sa radom školskih sekcija; čitanje, besedništvo, stvaralaštvo, takmičenja, kvizovi o pročitanim knjigama, razvijanje komunikacije kod učenika i sl.),
8. Podstiče poboljšanje informacione, medijske i informatičke pismenosti učenika, razvijanjem istraživačkog duha i kritičkog odnosa prema različitim informacijama i izvorima saznanja i osećaja za estetske vrednosti,
9. Radi sa učenicima u čitaonici, u radionicama za učenike, i na realizaciji školskih projekata (Zdrav život, Ekologija, Tolerancija, Škola bez nasilja, Dečija prava i drugo).
V. RAD SA RODITELjIMA, ODNOSNO STARATELjIMA
1. Učešće na roditeljskim sastancima radi davanja informacija o čitalačkim interesovanjima i potrebama učenika, radi razvijanja čitalačkih i drugih navika učenika i formiranju ličnih i porodičnih biblioteka,
2. Ostvarivanje saradnje sa roditeljima u vezi sa razvijanjem čitalačkih navika učenika.
VI. RAD SA DIREKTOROM, STRUČNIM SARADNICIMA, PEDAGOŠKIM ASISTENTOM I PRATIOCEM UČENIKA
1. Saradnja sa stručnim većima nastavnika, pedagogom, psihologom i direktorom škole u vezi s nabavkom i korišćenjem knjižne i neknjižne građe, te celokupnom organizacijom rada školske biblioteke,
2. Informisanje stručnih veća, stručnih saradnika i direktora o nabavci nove stručne literature za predmete, didaktičko-metodičke i pedagoško-psihološke literature,
3. Informisanje o razvoju medijske i informatičke pismenosti, i upućivanje na kritički i kreativni odnos učenika prilikom korišćenja izvora,
4. Priprema zainteresovanih za realizaciju multidisciplinarnih projekata, izložbi, kreativnih radionica; za organizovanje književnih susreta i drugih kulturnih događaja, kao i ekoloških projekata i sadržaja u kojima se apostrofira borba protiv svih oblika zavisnosti,
5. Saradnja oko obezbeđivanja knjižne i neknjižne građe za školsku biblioteku koju koriste učenici, nastavnici i stručni saradnici,
6. Pripremanje i organizovanje kulturnih aktivnosti škole (književne tribine, susreti, razgovori, akcije prikupljanja knjiga i zavičajne knjižne i druge građe, izložbe, konkursi, obeležavanje značajnih jubileja vezanih za školu i prosvetu: Mesec knjige, Svetski dan knjige, Dečija nedelja, Dan pismenosti, Dan maternjeg jezika, Jubilej školskih biblioteka i školskih bibliotekara i dr.),
7. Učešće u pripremanju priloga i izradi školskog glasila i internet prezentacije škole.
VII. RAD U STRUČNIM ORGANIMA I TIMOVIMA
1. Rad u školskim timovima na izradi godišnjeg i razvojnog plana škole i školskog programa, na realizaciji nastave zasnovane na istraživanju - projektne nastave,
2. Rad u stručnim timovima u skladu sa rešenjem direktora,
3. Rad u stručnim timovima u cilju promovisanja škole i prikupljanja sredstava za obnovu knjižnog fonda.
VIII. SARADNjA SA NADLEŽNIM USTANOVAMA, ORGANIZACIJAMA, UDRUŽENjIMA I JEDINICOM LOKALNE SAMOUPRAVE
1. Saradnja sa drugim školama, školskom, narodnom i drugim bibliotekama na teritoriji lokalne samouprave, upravnog okruga i Republike Srbije po pitanju razmene i međubibliotečke pozajmice,
2. Saradnja sa lokalnom samoupravom po pitanju promocije rada biblioteke i škole,
3. Saradnja sa prosvetnim, naučnim, kulturnim i drugim ustanovama (novinsko-izdavačkim preduzećima, radio-televizijskom centrima, filmskim i pozorišnim kućama, domovima kulture i kulturno prosvetnim zajednicama i organizacijama koje se bave radom i slobodnim vremenom omladine i drugim obrazovnim ustanovama),
4. Učešće u radu Društva školskih bibliotekara Srbije i drugih stručnih društava u lokalnoj samoupravi i Republici Srbiji.
IX. VOĐENjE DOKUMENTACIJE, PRIPREMA ZA RAD I STRUČNO USAVRŠAVANjE
1. Pripremanje tematskih bibliografija i izrada anotacija, popisa i skupljanja podataka u vezi s nastavnim predmetima i stručno-metodičkim obrazovanjem i usavršavanjem nastavnika i saradnika, vođenje zbirki i posebnih fondova,
2. Praćenje i evidencija korišćenja literature u školskoj biblioteci,
3. Vođenje dokumentacije o radu školske biblioteke i školskog bibliotekara - analiza i vrednovanje rada školske biblioteke u toku školske godine,
4. Stručno usavršavanje - učešće na seminarima, savetovanjima i drugim skupovima na kojima uzimaju učešće i školski bibliotekari.
Preporuke za ostvarivanje programa
Osnove programa rada školskog bibliotekara usklađene su sa zakonima o osnovnoj i srednjoj školi, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, planovima i programima obrazovno-vaspitnog rada u svim područjima rada, funkcijama i zadacima školske biblioteke u osnovnoškolskom i srednješkolskom obrazovanju.
Višegodišnji (perspektivni) i godišnji (globalni) program rada školskog bibliotekara zasniva se na planovima i programima obrazovno-vaspitnog rada odgovarajućih područja rada, programu rada škole i ovom programu rada školskog bibliotekara. Godišnjim programom rada školske biblioteke utvrđuju se zadaci i poslovi (po delatnostima, polugodištima i mesecima), koji se dalje razrađuju i konkretizuju u operativnim planovima rada (mesečnim, nedeljnim i dnevnim). Operativnim planovima rada utvrđuju se i metodologija i dinamika realizacije svih predviđenih zadataka, kao i njihovi izvršioci. Školski bibliotekar posebno razrađuje program rada školske bibliotečke sekcije čiji je stručni voditelj.
Ostvarujući cilj i zadatke srednjeg i osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programske osnove školske biblioteke, bibliotekar, sarađuje sa stručnim i drugim organima škole i društvene sredine u unapređivanju obrazovno-vaspitnog procesa, obezbeđivanju uslova za svestrani razvoj i afirmaciju učenika i javnu delatnost škole.
Bibliotekar brine o realizaciji i unapređivanju svih predviđenih oblika i sadržaja rada školske biblioteke. O ostvarivanju programa rada školski bibliotekar redovno obaveštava direktora, nastavničko veće i školski odbor.”
U istom ovom pravilniku određeni su i ciljevi, zadaci i oblasti rada školskog nototekara i medijatekara koje ne izdvajamo budući da u Moravičkom okrugu nema zaposlenih školskih nototekara i medijatekara.
Iz navedenog je jasno da bibliotekar svoj rad zasniva na četvorogodišnjem školskom programu, a konkretizuje ga kroz globalni (godišnji) i mesečne i operativne planove rada. Stručno-pedagoški nadzor pokazuje da mnogi bibliotekari nemaju operativne planove i da u školskim bibliotekama u kojima radi više bibliotekara sa manjim procentom angažovanja ne postoji jasna podela zaduženja, po definisanim oblastima i aktivnostima unutar njih. Stoga je neophodno da se na prvom godišnjem sastanku stručnog veća, osim satnice rada bibliotekara, precizno utvrde, za svakog bibliotekara, oblasti rada i pojedine aktivnosti iz školskog programa za koje je zadužen, što treba da bude vidljivo u globalnim i operativnim planovima (dakle, ako u biblioteci ima pet bibliotekara, ne mogu svi da imaju jedan te isti globalni plan rada).
Školska dokumentacija je onoliko dobra koliko odražava realne uslove, specifičnosti i način organizacije rada u ustanovi. Zato je važno da se u procesu samovrednovanja objektivno analiziraju i materijalno-tehnički i ljudski resursi, kao i sve oblasti definisane podzakonskim aktom o standardima kvaliteta rada ustanova. Prirodom posla, školski bibliotekari su veoma angažovani u gotovo svim posebnim programima obrazovnovaspitnog rada, a naročito u programu kulturnih aktivnosti škole. Budući da su definisani i obrazovni standardi u obaveznom obrazovanju i obrazovni standardi opšteobrazovnih predmeta u srednjim školama, sa jasnom usmerenošću na razvoj međupredmetnih kompetencija, školski bibliotekar treba da bude upoznat i sa pravno definisanim standardima međupredmetnih kompetencija učenika i da učestvuje u izradi i ostvarivanju programa kojima se te kompetencije razvijaju i unapređuju.
U definisanju svog programa i plana rada, školski bibliotekar može da sledi i neke smernice iskazane Manifestom o radu javnih biblioteka (IFLA / UNESCO). Pitanje koje nam se često postavlja u školama jeste da li je godišnji plan rada biblioteke i godišnji (globalni) plan rada bibliotekara jedno te isto? Nije. U bibliotekama veoma često radi više lica, neka čak i sa manje od 10% angažovanja. Prema tome, svaki bibliotekar će u svom godišnjem planu rada jasno navesti metodologiju i dinamiku rada za onaj splet aktivnosti iz godišnjeg plana rada biblioteke za koji je nadležan i odgovoran. Timska saradnja svih lica raspoređenih na poslove bibliotekara je neophodna, a ona se i dokumentuje zapisnikom stručnog veća.
SAMOVREDNOVANjE
Planiranje razvoja kako ustanove u celosti, tako i profesionalnog razvoja zaposlenih, počiva na samovrednovanju kvaliteta rada ustanove, prema Pravilniku o standardima kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova, odnosno proceni ostvarenosti pojedinih pokazatelja iz oblasti rada bibliotekara definisanih Pravilnikom o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Dakle, samovrednovanje podrazumeva:
1. učešće šk. bibliotekara, shodno godipnjem planu rada tima za samovrednovanje, u samovrednovanju svih oblasti propisanih standardima kvaliteta rada ustanova, a to su: Školski program i godišnji plan rada, Nastava i učenje, Obrazovna postignuća učenika, Podrška učenicima, Etos, Rukovođenje i organizacija posla, Resursi, odnosno učešće u realizaciji akcionih planova za unapređivanje slabosti uočenih pri samovrednovanju i spoljašnjem vrednovanju;
2. samoprocenu ostvarenosti oblasti rada školskog bibliotekara u svim pokazateljima koji su za te oblasti propisane, kao i planiranje profesionalnog razvoja na osnovu uočenih jakih i slabih strana pedagoške prakse.
STRUČNO USAVRŠAVANjE I NAPREDOVANjE ŠKOLSKIH BIBLIOTEKARA
Dakle, samovrednovanje podrazumeva:
1. učešće šk. bibliotekara, shodno godipnjem planu rada tima za samovrednovanje, u samovrednovanju svih oblasti propisanih standardima kvaliteta rada ustanova, a to su: Školski program i godišnji plan rada, Nastava i učenje, Obrazovna postignuća učenika, Podrška učenicima, Etos, Rukovođenje i organizacija posla, Resursi, odnosno učešće u realizaciji akcionih planova za unapređivanje slabosti uočenih pri samovrednovanju i spoljašnjem vrednovanju;
2. samoprocenu ostvarenosti oblasti rada školskog bibliotekara u svim pokazateljima koji su za te oblasti propisane, kao i planiranje profesionalnog razvoja na osnovu uočenih jakih i slabih strana pedagoške prakse.
STRUČNO USAVRŠAVANjE I NAPREDOVANjE ŠKOLSKIH BIBLIOTEKARA
Školski bibliotekar, osim školskog programa i godišnjeg plana rada, na osnovu kojeg definiše operativne (mesečne, nedeljne i dnevne) planove, treba da ima i plan profesionalnog razvoja (što je deo portfolija profesionalnog razvoja), koji obuhvata plan stručnog usavršavanja u ustanovi (44 sata na godišnjem nivou) i van ustanove (24 sata prisustva odobrenim programima obuka i stručnim skupovima). Taj plan stručnog usavršavanja počiva na Pravilniku o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik” 13/2012, a iz Pravilnika izdvajamo izvod o pokazateljima ostvarenosti obrazovno-vaspitnih ciljeva u oblastima rada stručnog saradnika:„v) Bibliotekar u školi
1. Uređenost fonda:
1.1. Obezbeđuje bibliotečku građu kojom se podržava celokupan nastavni proces;
1.2. Planira nabavku naslova u skladu sa ispitnim i utvrđenim potrebama i interesovanjima učenika i nastavnika;
1.3. Prati tekuću izdavačku produkciju u skladu sa potrebama škole;
1.4. Iznalazi raznovrsne načine za obnovu knjižnog i neknjižnog fonda;
1.5. Uvodi u fond nove nosače informacija;
1.6. Brine o zaštiti i očuvanju knjižne i neknjižne građe;
1.7. Radi na automatizaciji ukupnog bibliotečkog poslovanja.2. Rad sa učenicima:
2.1. Prati individualna interesovanja učenika u cilju podsticanja njihovog razvoja;
2.2. Osposobljava učenike za samostalno korišćenje izvora znanja;
2.3. Podstiče inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod učenika;
2.4. Uvažava i poštuje interesovanja učenika prilikom izbora naslova;
2.5. Kontinuirano radi na navikavanju učenika na pažljivo rukovanje knjižnom i neknjižnom građom;
2.6. Uključuje posebno zainteresovane učenike u rad biblioteke;
2.7. Pomaže učenicima u nalaženju i izboru literature za izradu različitih zadataka;
2.8. Gradi atmosferu međusobnog poverenja;
2.9. Uvažava dečju privatnost;
2.10. Zastupa najbolji interes deteta u obrazovno-vaspitnom radu;
2.11. Osposobljava učenike za stalno obrazovanje nakon završenog školovanja;
2.12. Pomaže učeniku da razvije kritički odnos prema izvorima znanja.3. Saradnja sa nastavnicima:
3.1. Istražuje posebne potrebe obrazovno-vaspitnog rada u školi u cilju nabavke uže i šire literature;
3.2. Uvažava potrebe i interesovanja nastavnika;
3.3. Uključuje se u izradu razvojnog plana škole;
3.4. Preporučuje nastavnicima različite nove nosače informacija;
3.5. Pomaže nastavnicima u izboru i primeni različite literature za nastavu;
3.6. Ostvaruje različite vidove stručnog usavršavanja za nastavnike;
3.7. Organizuje časove u saradnji sa nastavnicima.4. Informaciono-dokumentacioni rad:
4.1. Sistematski informiše korisnike o novim izdanjima;
4.2. Priprema tematske izložbe bibliotečko-informacijske građe;
4.3. Promoviše korišćenje različitih izvora znanja u nastavnom procesu;
4.4. Obučava korisnike u korišćenju kataloga i pretraživanju baze podataka po različitim parametrima;
4.5. Izrađuje i ažurira kataloge u skladu sa izmenama bibliotečke klasifikacije.5. Kulturni i javni rad:
5.1. Organizuje saradnju sa pozorištima, muzejima, galerijama i drugim ustanovama i organizacijama iz oblasti kulture;
5.2. Uključuje se u bibliotečko-informacioni sistem;
5.3. Organizuje književne susrete i tribine;
5.4. Sarađuje u organizovanju smotri i takmičenja u literarnom stvaralaštvu;
5.5. Aktivno učestvuje u organizaciji priredbi koje se pripremaju u školi ili društvenoj zajednici;
5.6. Sarađuje sa roditeljima u vezi sa iznalaženjem zajedničkih interesa i mogućnostima za poboljšanje rada biblioteke.”Isti pravilnik određuje i vrste aktivnosti za zvanja stručnog saradnika – bibliotekara u školi:
„A
1) Uključivanje minimalno 60% učenika škole u korišćenje fonda biblioteke;
2) Obezbeđivanje iskorišćenosti minimalno sedam naslova po upisanom učeniku;
3) Kontinuirano anketiranje i praćenje učenika radi utvrđivanja njihovih čitalačkih interesovanja;
4) Smanjenje godišnjeg otpisa pohabanih bibliotečkih jedinica ispod 3%;
5) Učestvovanje u timskom radu u okviru priprema časova, aktivnosti, radionica najmanje tri puta godišnje;
6) Organizovanje obuke učenika za korišćenje bibliotečkog kataloga i baze podataka;
7) Stalna saradnja sa izdavačima radi povoljnije nabavke knjiga;
8) Poseta sajmu knjiga u cilju sagledavanja kompletne izdavačke produkcije;
9) Organizovanje upisa svojih čitalaca u područnu, odnosno matičnu biblioteku;
10) Saradnja sa stručnim timom škole u donošenju razvojnog plana i godišnjeg programa rada škole;
11) Organizovanje tematskih izložbi, književnih susreta, predavanja ili tribina u okviru škole;
12) Sistematsko uključivanje u akcije i funkciju matične biblioteke;
13) Učestvovanje u radu aktiva bibliotekara na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;
14) Učestvovanje na stručnim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou.
B
1) Izrada i razvijanje kodeksa ponašanja u biblioteci u saradnji sa učenicima i nastavnicima;
2) Organizovanje akcije za poboljšanje i bogaćenje bibliotečkih jedinica;
3) Uključivanje minimalno 70% učenika škole u korišćenje fonda biblioteke;
4) Organizovano osposobljava učenike za samostalno traženje i korišćenje izvora informacija;
5) Obezbeđivanje iskorišćenosti minimalno devet naslova po upisanom učeniku;
6) Učestvovanje u organizovanju kulturnih aktivnosti učenika na opštinskom nivou, koordinisanje organizovanja najmanje pet manifestacija: promocije knjiga, književnih susreta i tribina, susreta sa autorima, obeležavanja „Meseca knjige” na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;
7) Rad u stručnom društvu na republičkom nivou;
8) Stvaranje baze podataka za pojedine oblasti znanja;
9) Izlaganje na stručnom skupu bibliotekara na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;
10) Smanjivanje godišnjeg otpisa pohabanih bibliotečkih jedinica ispod 2%;
11) Davanje recenzije priručnika u oblasti bibliotekarstva;
12) Učestvovanje u radu stručnih timova za pripremu učenika za takmičenje na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;
13) Rukovođenje stručnim aktivom bibliotekara na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;
14) Stalno stručno usavršavanje na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou.
V
1) Prenošenje podataka o celokupnom fondu u bazu podataka;
2) Stalno obučavanje učenika za korišćenje bibliotečkog kataloga i pretraživanje baze podataka po različitim parametrima;
3) Sprovođenje akcije razmene bibliotečkih jedinica sa drugim bibliotekama;
4) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu;
5) Organizovanje posebnih programa rada sa učenicima koji pokazuju interesovanje za određene oblasti znanja;
6) Redovno organizovanje i ostvarivanje posete učenika Sajmu knjiga;
7) Koautorstvo u istraživačkom projektu na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;
8) Učestvovanje u organizovanju gradskih, odnosno regionalnih ili republičkih seminara za školske bibliotekare;
9) Vođenje radionice ili izlaganje na stručnom skupu, savetovanju na republičkom ili saveznom nivou;
10) Rukovođenje stručnim društvom ili udruženjem na republičkom nivou;
11) Organizovanje i sprovođenje različitih oblika usavršavanja zaposlenih u školi za korišćenje bibliotečkog kataloga i pretraživanje baze podataka.
G
1) Organizovanje bibliotečko-informacione infrastrukture u školi;
2) Izlaganje na saveznom ili međunarodnom stručnom skupu, savetovanju, odnosno seminaru;
3) Uključivanje baze podataka školske biblioteke u sistem ili mrežu biblioteka sa mogućnošću međubibliotečke pozajmice;
4) Koautorstvo ili autorstvo udžbenika ili priručnika;
5) Organizovanje stručnog usavršavanja bibliotekara na nivou Republike;
6) Koautorstvo ili autorstvo istraživačkog projekta u oblasti bibliotekarstva na republičkom nivou;
7) Koautorstvo ili autorstvo programa stručnog usavršavanja u bibliotekarstvu;
8) Učestvovanje u međunarodnom projektu u oblasti bibliotekarstva.”
1. Uređenost fonda:
1.1. Obezbeđuje bibliotečku građu kojom se podržava celokupan nastavni proces;
1.2. Planira nabavku naslova u skladu sa ispitnim i utvrđenim potrebama i interesovanjima učenika i nastavnika;
1.3. Prati tekuću izdavačku produkciju u skladu sa potrebama škole;
1.4. Iznalazi raznovrsne načine za obnovu knjižnog i neknjižnog fonda;
1.5. Uvodi u fond nove nosače informacija;
1.6. Brine o zaštiti i očuvanju knjižne i neknjižne građe;
1.7. Radi na automatizaciji ukupnog bibliotečkog poslovanja.2. Rad sa učenicima:
2.1. Prati individualna interesovanja učenika u cilju podsticanja njihovog razvoja;
2.2. Osposobljava učenike za samostalno korišćenje izvora znanja;
2.3. Podstiče inicijativu i slobodu iskazivanja misli, stavova i uverenja kod učenika;
2.4. Uvažava i poštuje interesovanja učenika prilikom izbora naslova;
2.5. Kontinuirano radi na navikavanju učenika na pažljivo rukovanje knjižnom i neknjižnom građom;
2.6. Uključuje posebno zainteresovane učenike u rad biblioteke;
2.7. Pomaže učenicima u nalaženju i izboru literature za izradu različitih zadataka;
2.8. Gradi atmosferu međusobnog poverenja;
2.9. Uvažava dečju privatnost;
2.10. Zastupa najbolji interes deteta u obrazovno-vaspitnom radu;
2.11. Osposobljava učenike za stalno obrazovanje nakon završenog školovanja;
2.12. Pomaže učeniku da razvije kritički odnos prema izvorima znanja.3. Saradnja sa nastavnicima:
3.1. Istražuje posebne potrebe obrazovno-vaspitnog rada u školi u cilju nabavke uže i šire literature;
3.2. Uvažava potrebe i interesovanja nastavnika;
3.3. Uključuje se u izradu razvojnog plana škole;
3.4. Preporučuje nastavnicima različite nove nosače informacija;
3.5. Pomaže nastavnicima u izboru i primeni različite literature za nastavu;
3.6. Ostvaruje različite vidove stručnog usavršavanja za nastavnike;
3.7. Organizuje časove u saradnji sa nastavnicima.4. Informaciono-dokumentacioni rad:
4.1. Sistematski informiše korisnike o novim izdanjima;
4.2. Priprema tematske izložbe bibliotečko-informacijske građe;
4.3. Promoviše korišćenje različitih izvora znanja u nastavnom procesu;
4.4. Obučava korisnike u korišćenju kataloga i pretraživanju baze podataka po različitim parametrima;
4.5. Izrađuje i ažurira kataloge u skladu sa izmenama bibliotečke klasifikacije.5. Kulturni i javni rad:
5.1. Organizuje saradnju sa pozorištima, muzejima, galerijama i drugim ustanovama i organizacijama iz oblasti kulture;
5.2. Uključuje se u bibliotečko-informacioni sistem;
5.3. Organizuje književne susrete i tribine;
5.4. Sarađuje u organizovanju smotri i takmičenja u literarnom stvaralaštvu;
5.5. Aktivno učestvuje u organizaciji priredbi koje se pripremaju u školi ili društvenoj zajednici;
5.6. Sarađuje sa roditeljima u vezi sa iznalaženjem zajedničkih interesa i mogućnostima za poboljšanje rada biblioteke.”Isti pravilnik određuje i vrste aktivnosti za zvanja stručnog saradnika – bibliotekara u školi:
„A
1) Uključivanje minimalno 60% učenika škole u korišćenje fonda biblioteke;
2) Obezbeđivanje iskorišćenosti minimalno sedam naslova po upisanom učeniku;
3) Kontinuirano anketiranje i praćenje učenika radi utvrđivanja njihovih čitalačkih interesovanja;
4) Smanjenje godišnjeg otpisa pohabanih bibliotečkih jedinica ispod 3%;
5) Učestvovanje u timskom radu u okviru priprema časova, aktivnosti, radionica najmanje tri puta godišnje;
6) Organizovanje obuke učenika za korišćenje bibliotečkog kataloga i baze podataka;
7) Stalna saradnja sa izdavačima radi povoljnije nabavke knjiga;
8) Poseta sajmu knjiga u cilju sagledavanja kompletne izdavačke produkcije;
9) Organizovanje upisa svojih čitalaca u područnu, odnosno matičnu biblioteku;
10) Saradnja sa stručnim timom škole u donošenju razvojnog plana i godišnjeg programa rada škole;
11) Organizovanje tematskih izložbi, književnih susreta, predavanja ili tribina u okviru škole;
12) Sistematsko uključivanje u akcije i funkciju matične biblioteke;
13) Učestvovanje u radu aktiva bibliotekara na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;
14) Učestvovanje na stručnim skupovima na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou.
B
1) Izrada i razvijanje kodeksa ponašanja u biblioteci u saradnji sa učenicima i nastavnicima;
2) Organizovanje akcije za poboljšanje i bogaćenje bibliotečkih jedinica;
3) Uključivanje minimalno 70% učenika škole u korišćenje fonda biblioteke;
4) Organizovano osposobljava učenike za samostalno traženje i korišćenje izvora informacija;
5) Obezbeđivanje iskorišćenosti minimalno devet naslova po upisanom učeniku;
6) Učestvovanje u organizovanju kulturnih aktivnosti učenika na opštinskom nivou, koordinisanje organizovanja najmanje pet manifestacija: promocije knjiga, književnih susreta i tribina, susreta sa autorima, obeležavanja „Meseca knjige” na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;
7) Rad u stručnom društvu na republičkom nivou;
8) Stvaranje baze podataka za pojedine oblasti znanja;
9) Izlaganje na stručnom skupu bibliotekara na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;
10) Smanjivanje godišnjeg otpisa pohabanih bibliotečkih jedinica ispod 2%;
11) Davanje recenzije priručnika u oblasti bibliotekarstva;
12) Učestvovanje u radu stručnih timova za pripremu učenika za takmičenje na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;
13) Rukovođenje stručnim aktivom bibliotekara na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou;
14) Stalno stručno usavršavanje na gradskom, odnosno regionalnom ili republičkom nivou.
V
1) Prenošenje podataka o celokupnom fondu u bazu podataka;
2) Stalno obučavanje učenika za korišćenje bibliotečkog kataloga i pretraživanje baze podataka po različitim parametrima;
3) Sprovođenje akcije razmene bibliotečkih jedinica sa drugim bibliotekama;
4) Objavljivanje stručnog rada u stručnom časopisu;
5) Organizovanje posebnih programa rada sa učenicima koji pokazuju interesovanje za određene oblasti znanja;
6) Redovno organizovanje i ostvarivanje posete učenika Sajmu knjiga;
7) Koautorstvo u istraživačkom projektu na opštinskom, gradskom, odnosno regionalnom nivou;
8) Učestvovanje u organizovanju gradskih, odnosno regionalnih ili republičkih seminara za školske bibliotekare;
9) Vođenje radionice ili izlaganje na stručnom skupu, savetovanju na republičkom ili saveznom nivou;
10) Rukovođenje stručnim društvom ili udruženjem na republičkom nivou;
11) Organizovanje i sprovođenje različitih oblika usavršavanja zaposlenih u školi za korišćenje bibliotečkog kataloga i pretraživanje baze podataka.
G
1) Organizovanje bibliotečko-informacione infrastrukture u školi;
2) Izlaganje na saveznom ili međunarodnom stručnom skupu, savetovanju, odnosno seminaru;
3) Uključivanje baze podataka školske biblioteke u sistem ili mrežu biblioteka sa mogućnošću međubibliotečke pozajmice;
4) Koautorstvo ili autorstvo udžbenika ili priručnika;
5) Organizovanje stručnog usavršavanja bibliotekara na nivou Republike;
6) Koautorstvo ili autorstvo istraživačkog projekta u oblasti bibliotekarstva na republičkom nivou;
7) Koautorstvo ili autorstvo programa stručnog usavršavanja u bibliotekarstvu;
8) Učestvovanje u međunarodnom projektu u oblasti bibliotekarstva.”
Napomena: Za sticanje viših zvanja propisan je tačan broj aktivnosti iz svake grupe koje zainteresovani bibliotekar treba da ostvari i dokumentuje. Međutim, ove aktivnosti mogu da posluže i kao smernica za pripravnike i bibliotekare koji ne žele da napreduju u zvanju u kom pravcu bi trebalo da planiraju svoje stručno usavršavanje i kojim bi se aktivnostima mogao unaprediti školski program i godišnji plan rada šk. biblioteke.
U Pravilniku o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (85/2013) određeni su i uslovi i postupak za sticanje višeg zvanja: pedagoškog savetnika, samostalnog pedagoškog savetnika, višeg pedagoškog savetnika i visokog pedagoškog savetnika, ali, kako je osnovni pravni uslov za napredovanje u zvanju minimum osam godina radnog staža, proces napredovanja u zvanju neće biti tema ovog rada namenjenog pre svega početnicima u obavljanju poslova školskog bibliotekara ili onima koji su privremeno angažovani na tom radnom mestu.
U Pravilniku o stalnom stručnom usavršavanju nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (85/2013) određeni su i uslovi i postupak za sticanje višeg zvanja: pedagoškog savetnika, samostalnog pedagoškog savetnika, višeg pedagoškog savetnika i visokog pedagoškog savetnika, ali, kako je osnovni pravni uslov za napredovanje u zvanju minimum osam godina radnog staža, proces napredovanja u zvanju neće biti tema ovog rada namenjenog pre svega početnicima u obavljanju poslova školskog bibliotekara ili onima koji su privremeno angažovani na tom radnom mestu.
Pravo na stručno usavršavanje i obavezu stručnog usavršavanja imaju svi zaposleni, od prvog do poslednjeg radnog dana. Ukoliko je zaposleni angažovan i u nastavi i kao školski bibliotekar, on pravi plan stručnog usavršavanja shodno pedagoškoj normi, odnosno procentu angažovanja na pojedinom radnom mestu, tako da obuhvati i aktivnosti koje jačaju njegove kompetencije u nastavi, ali i aktivnosti kojima unapređuje oblasti rada i pokazatelje ostvarenosti propisane za školskog bibliotekara. Na godišnjem nivou, šk. bibliotekar treba da ima 44 sata stručnog usavršavanja koje je u nadležnosti ustanove i 24 sata prisustva akreditovanim programima obuka koji imaju vrednost iskazanu u bodovima (kako bi se u petogodišnjem ciklusu ostvarilo 120 bodova propisanih za nastavnike, vaspitače i stručne saradnike). Ukoliko je nastavnik angažovan 50% pedagoške norme u nastavi, a 50% u šk. biblioteci, onda njegov plan stručnog usavršavanja treba da ima (u idealnoj formi): 22 sata stručnog usavršavanja nastavnika i 12 bodova na obukama i skupovima namenjenim nastavnicima, 22 sata stručnog usavršavanja šk. bibliotekara i 12 bodova na obukama i skupovima namenjenim šk. bibliotekarima. Naravno, u zavisnosti od mogućnosti škole i lokalne zajednice zavisiće pohađanje akreditovanih obuka i skupova, ali za stručno usavršavanje koje je u nadležnosti ustanove ne postoje finansijska ograničenja i za njih je nadležan direktor (koji u slučaju neostvarivanja stručnog usavršavanja treba da preduzme odgovarajuće mere). U svakoj ustanovi je, shodno Pravilniku o stalnom stručnom usavršavanju, određeno lice koje prati stručno usavršavanje i podnosi tromesečni izveštaj direktoru škole.
MATERIJALNO-TEHNIČKI RESURSI
Prostorni uslovi za rad biblioteke u osnovnoj školi definisani su u Pravilniku o normativima školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu školu („Službeni glasnik SRS – Prosvetni pregled”, br. 4/90):
„Biblioteka škole se sastoji od dve prostorije: knjižnice i čitaonice. Značaj biblioteke u školi postaje sve veći uvođenjem produženog i celodnevnog boravka učenika u školi. Zato školsku biblioteku imaju sve potpune osnovne škole. Veličina biblioteke, odnosno knjižnice i čitaonice, zavisi od razvijenosti škole (na jednog učenika dolazi 0,1 m2 prostora za biblioteku). U većim centralnim školama predviđa se medijateka (multimedija centar) sa sledećom strukturom:
• biblioteka – oko 36 m2,
• prostorija za umnožavanje štampanih i audio-sredstava, oko 18 m2,
• prostorija za smeštaj audio-vizuelnih sredstava, pripremu nastavnika, obučavanje nastavnika – oko 36 m2,
• čitaonica (grupno i individualno učenje, difuzija poruka) – 72 m2.”
U ovom podzakonskom aktu određeno je da „u pripremnim i drugim prostorijama uz nastavne prostorije za smeštaj nastavnih sredstava, stručne literature i drugih potrebnih sredstava, plakari treba da budu celom dužinom zida desno od ulaza u prostorijama iz hodnika škole, visine 2,40 m i dubine 0.35 m. /.../ U prostorijama za društveni život u školi plakari su postavljeni u delu biblioteke za knjižnicu u svim slobodnim zidovima i sastoje se iz tri dela kao u pripremnim prostorijama uz nastavne prostorije.U prostorijama za produženi i celodnevni boravak nalaze se plakari za smeštaj đačkih torbi i pribora – kaset-plakari za svakog učenika posebno (30 kaseta), plakari audio-vizuelnih nastavnih sredstava, priručne literature i drugih potrebnih sredstava.”
Dalje, Pravilnik nalaže da sve nastavne prostorije imaju mogućnost zamračivanja upravo radi stvaranja uslova za korišćenje savremenih audio-vizuelnih sredstava, kao i ozvučavanje prema mogućnostima, a poželjno u svim radnim prostorijama škole, naročito u višenamenskom prostoru, hodnicima i trpezariji. TV instalacije i instalacije telefona sada su problem samo u nekim izdvojenim odeljenjima i udaljenim seoskim školama, ali je dostupnost interneta, nažalost, još uvek na nezadovoljavajućem nivou (bilo da ne postoji odgovarajuća mreža, bilo da je internet dostupan, ali se ne koristi zbog nezainteresovanosti ili nedovoljne informatičke pismenosti zaposlenih). Pravilnik o normativima prostora propisuje i boje školskih prostorija koje treba da budu mat, svetle i mirne, dok u tzv. komunikacijama mogu da budu i jači tonovi zidova. Nameštaj i oprema svih prostorija moraju da ispunjavaju higijenske, pedagoške i tehničke zahteve. Nabavka treba da bude ekonomski opravdana i da se vodi računa o pravilnom razvoju mladih, kao i o tome da nabavka sredstava odgovara potrebama nastave i ostalih obrazovno-vaspitnih aktivnosti u školi. Podovi u svim radnim prostorijama škole treba da budu topli, polutopli, trajni, ravni i glatki, ali ne klizavi, sa mogućnošću lakog održavanja i čišćenja, sa dobrom akustičnom izolacijom i dovoljno ekonomični. Vrata u svim nastavnim i društvenim prostorijama, kao i ulazna vrata, otvaraju se prema komunikaciji. Školski nameštaj treba da bude jednostavan po konstrukciji i stabilan, kako bi omogućavao učenicima udobno sedenje i dobru koncentraciju. Radi primene aktivnih metoda u radu i radi održavanja higijenskih uslova, školski nameštaj treba da bude lako pokretljiv, jer kao takav sprečava buku i ne oštećuje pod. Naravno, pri utvrđivanju potrebnog nameštaja za osnovu školu polazi se od namene prostorija i vodi se računa o broju korisnika i specifičnim potrebama.
Pravilnikom je regulisana minimalna oprema knjižnice:
„1.sto za bibliotekara, sa fiokama za kartoteku i izdavanje knjiga u svakoj biblioteci, jedan komad;
2.stolica za bibliotekara, u svakoj knjižnici, jedan komad;
3.korpa za otpatke u svakoj knjižnici i čitaonici, dva komada;
4.police za smeštaj knjiga, broj polica prema veličini prostorije i broju knjiga, prema potrebi;
5.u čitaonici, stolovi (obični, standardni), prema razvijenosti škole, od četiri do deset komada;
6.stolice (obične) u čitaonicama biblioteke, prema razvijenosti škole, od šesnaest do četrdeset komada.”
Pravilnik o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za gimnaziju („Prosvetni glasnik”, br. 5/90), propisuje blok prostoriju za biblioteku-medijateku, za smeštaj knjiga predviđeno je 30–40 m², a za čitaonicu 54 m². Prema Minimumu jugoslovenskih standarda za školske biblioteke za pravilno funkcionisanje biblioteke bila su definisana kao potrebna dva povezana prostora – za biblioteku i za čitaonicu. Veličina čitaonice određuje se prema broju čitalačkih mesta za jedan razred, a minimum prostora za učenika je 2 m². Ako prosečan razred ima oko 30 učenika, čitaonički prostor biblioteke treba da ima oko 60 m². Retke su srednjoškolske biblioteke u Srbiji koje raspolažu takvim prostornim uslovima kakvi su propisani navedenim standardima, tako da ne iznenađuje činjenica da ni mnoge biblioteke škola Moravičkog okruga nisu u skladu sa postojećim normativima i podrazumevanim standardima.
Što se bibliotečke opreme tiče, standardna širina police za knjige iznosi 20–30 cm, a dužina police iznosi 1m – što omogućava smeštaj od 30 knjiga do 33 knjige na jednoj polici. Zbog nedovoljnog broja polica za smeštaj, knjige u pojedinim školskim bibliotekama ređaju se i horizontalno, iznad redova na policama. Prema IFLA/UNESCO smernicama za školske biblioteke ne postoji opštevažeća mera za veličinu prostora školske biblioteke, ali su date odgovarajuće smernice koje treba uzeti u obzir pri planiranju prostora kako bi biblioteka delotvorno zadovoljila potrebe škole. (O njima se detaljnije možete informisati u pomenutom radu D. K. M.). Prema IFLA/UNESCO smernicama datim za fizičke zbirke, umerena kolekcija knjižnih izvora (fonda), podrazumeva 10 knjiga po učeniku, a najmanje škole bi trebalo da imaju barem 2500 važnih i savremenih bibliografskih jedinica da bi obezbedile knjige za korisnike svih uzrasta, sposobnosti i obrazovnog nivoa.
„Biblioteka škole se sastoji od dve prostorije: knjižnice i čitaonice. Značaj biblioteke u školi postaje sve veći uvođenjem produženog i celodnevnog boravka učenika u školi. Zato školsku biblioteku imaju sve potpune osnovne škole. Veličina biblioteke, odnosno knjižnice i čitaonice, zavisi od razvijenosti škole (na jednog učenika dolazi 0,1 m2 prostora za biblioteku). U većim centralnim školama predviđa se medijateka (multimedija centar) sa sledećom strukturom:
• biblioteka – oko 36 m2,
• prostorija za umnožavanje štampanih i audio-sredstava, oko 18 m2,
• prostorija za smeštaj audio-vizuelnih sredstava, pripremu nastavnika, obučavanje nastavnika – oko 36 m2,
• čitaonica (grupno i individualno učenje, difuzija poruka) – 72 m2.”
U ovom podzakonskom aktu određeno je da „u pripremnim i drugim prostorijama uz nastavne prostorije za smeštaj nastavnih sredstava, stručne literature i drugih potrebnih sredstava, plakari treba da budu celom dužinom zida desno od ulaza u prostorijama iz hodnika škole, visine 2,40 m i dubine 0.35 m. /.../ U prostorijama za društveni život u školi plakari su postavljeni u delu biblioteke za knjižnicu u svim slobodnim zidovima i sastoje se iz tri dela kao u pripremnim prostorijama uz nastavne prostorije.U prostorijama za produženi i celodnevni boravak nalaze se plakari za smeštaj đačkih torbi i pribora – kaset-plakari za svakog učenika posebno (30 kaseta), plakari audio-vizuelnih nastavnih sredstava, priručne literature i drugih potrebnih sredstava.”
Dalje, Pravilnik nalaže da sve nastavne prostorije imaju mogućnost zamračivanja upravo radi stvaranja uslova za korišćenje savremenih audio-vizuelnih sredstava, kao i ozvučavanje prema mogućnostima, a poželjno u svim radnim prostorijama škole, naročito u višenamenskom prostoru, hodnicima i trpezariji. TV instalacije i instalacije telefona sada su problem samo u nekim izdvojenim odeljenjima i udaljenim seoskim školama, ali je dostupnost interneta, nažalost, još uvek na nezadovoljavajućem nivou (bilo da ne postoji odgovarajuća mreža, bilo da je internet dostupan, ali se ne koristi zbog nezainteresovanosti ili nedovoljne informatičke pismenosti zaposlenih). Pravilnik o normativima prostora propisuje i boje školskih prostorija koje treba da budu mat, svetle i mirne, dok u tzv. komunikacijama mogu da budu i jači tonovi zidova. Nameštaj i oprema svih prostorija moraju da ispunjavaju higijenske, pedagoške i tehničke zahteve. Nabavka treba da bude ekonomski opravdana i da se vodi računa o pravilnom razvoju mladih, kao i o tome da nabavka sredstava odgovara potrebama nastave i ostalih obrazovno-vaspitnih aktivnosti u školi. Podovi u svim radnim prostorijama škole treba da budu topli, polutopli, trajni, ravni i glatki, ali ne klizavi, sa mogućnošću lakog održavanja i čišćenja, sa dobrom akustičnom izolacijom i dovoljno ekonomični. Vrata u svim nastavnim i društvenim prostorijama, kao i ulazna vrata, otvaraju se prema komunikaciji. Školski nameštaj treba da bude jednostavan po konstrukciji i stabilan, kako bi omogućavao učenicima udobno sedenje i dobru koncentraciju. Radi primene aktivnih metoda u radu i radi održavanja higijenskih uslova, školski nameštaj treba da bude lako pokretljiv, jer kao takav sprečava buku i ne oštećuje pod. Naravno, pri utvrđivanju potrebnog nameštaja za osnovu školu polazi se od namene prostorija i vodi se računa o broju korisnika i specifičnim potrebama.
Pravilnikom je regulisana minimalna oprema knjižnice:
„1.sto za bibliotekara, sa fiokama za kartoteku i izdavanje knjiga u svakoj biblioteci, jedan komad;
2.stolica za bibliotekara, u svakoj knjižnici, jedan komad;
3.korpa za otpatke u svakoj knjižnici i čitaonici, dva komada;
4.police za smeštaj knjiga, broj polica prema veličini prostorije i broju knjiga, prema potrebi;
5.u čitaonici, stolovi (obični, standardni), prema razvijenosti škole, od četiri do deset komada;
6.stolice (obične) u čitaonicama biblioteke, prema razvijenosti škole, od šesnaest do četrdeset komada.”
Pravilnik o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za gimnaziju („Prosvetni glasnik”, br. 5/90), propisuje blok prostoriju za biblioteku-medijateku, za smeštaj knjiga predviđeno je 30–40 m², a za čitaonicu 54 m². Prema Minimumu jugoslovenskih standarda za školske biblioteke za pravilno funkcionisanje biblioteke bila su definisana kao potrebna dva povezana prostora – za biblioteku i za čitaonicu. Veličina čitaonice određuje se prema broju čitalačkih mesta za jedan razred, a minimum prostora za učenika je 2 m². Ako prosečan razred ima oko 30 učenika, čitaonički prostor biblioteke treba da ima oko 60 m². Retke su srednjoškolske biblioteke u Srbiji koje raspolažu takvim prostornim uslovima kakvi su propisani navedenim standardima, tako da ne iznenađuje činjenica da ni mnoge biblioteke škola Moravičkog okruga nisu u skladu sa postojećim normativima i podrazumevanim standardima.
Što se bibliotečke opreme tiče, standardna širina police za knjige iznosi 20–30 cm, a dužina police iznosi 1m – što omogućava smeštaj od 30 knjiga do 33 knjige na jednoj polici. Zbog nedovoljnog broja polica za smeštaj, knjige u pojedinim školskim bibliotekama ređaju se i horizontalno, iznad redova na policama. Prema IFLA/UNESCO smernicama za školske biblioteke ne postoji opštevažeća mera za veličinu prostora školske biblioteke, ali su date odgovarajuće smernice koje treba uzeti u obzir pri planiranju prostora kako bi biblioteka delotvorno zadovoljila potrebe škole. (O njima se detaljnije možete informisati u pomenutom radu D. K. M.). Prema IFLA/UNESCO smernicama datim za fizičke zbirke, umerena kolekcija knjižnih izvora (fonda), podrazumeva 10 knjiga po učeniku, a najmanje škole bi trebalo da imaju barem 2500 važnih i savremenih bibliografskih jedinica da bi obezbedile knjige za korisnike svih uzrasta, sposobnosti i obrazovnog nivoa.
Prema Pravilniku o normativima školskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu školu („Prosvetni glasnik”, br. 4/1990), propisano je da školska biblioteka potpune osmorazredne osnovne škole od 8 do 24 odeljenja treba da ima početni knjižni fond od 2000 do 4000 primeraka, odnosno ukupan broj knjiga po učeniku trebalo bi da bude najmanje 10. Najmanje 60% fonda treba da čine neknjižni izvori koji se odnose na nastavni program, a školska biblioteka bi trebalo da poseduje i materijale za razonodu: popularne romane, muziku, kompjuterske igre, video-zapise, časopise, plakate. Ovi materijali se biraju u saradnji sa učenicima i predstavljaju učenička interesovanja i kulturu, ali navedeno mora da bude u skladu sa bibliotečkim pravilnikom i da ne prelazi granice etičkih standarda.
Nijedna školska biblioteka u Moravičkom okruga nema programski definisanu medijateku, a tek se radi na formiranju audio-vizuelnih zbirki. Prema Pravilniku o merilima za utvrđivanje cene usluga u osnovnoj školi („Službeni glasnik RS”, br. 42/93) škola od 24 (ako je jedna trećina izdvojenih odeljenja), odnosno 32 odeljenja (ako je bez izdvojenih odeljenja ili sa manje od jedne trećine izdvojenih odeljenja) i najmanje 5000 jedinica knjižne i neknjižne građe ima jednog bibliotekara. Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za gimnaziju (i normativi) („Prosvetni glasnik”, br. 5/1990) određen je ukupan broj knjiga u školskoj biblioteci koji iznosi od 10 do 15 knjiga po učeniku. Prema Minimumu jugoslovenskih standarda za školske biblioteke („Bibliotekar”, br. 5–6, 1973), odnos bibliotečkog fonda prema broju učenika iznosio je od 8 do 10 knjiga po učeniku, a biblioteke koje su dostigle ovaj početni fond bile su u obavezi da redovno nabavljaju knjige i popunjavaju bibliotečki fond u odnosu 0,5–1 nove knjige po učeniku u toku svake školske godine. Školska biblioteka potpune osnovne ili srednje škole sa manje od 500 učenika treba da poseduje minimum 2500 svezaka. Dakle, minimalan fond koji omogućava izvršavanje zadataka u skladu sa nastavnim programom je 2500 primeraka. Zbog teške društvene situacije, znatan deo fondova školskih biblioteka je neaktualan (mrtav fond) i ne popunjava se u odgovarajućoj meri. Oštećeni primerci i jedinice mrtvog fonda se ne otpisuju zbog straha od umanjenja knjižnog fonda na osnovu kojeg se vrši finansiranje.
Broj korisnika i intenzitet korišćenja bibliotečkog fonda direktno zavise od veličine i strukture knjižnog fonda, angažovanosti i profesionalnog usavršavanja biblitekara, ali i od uslova smeštaja i stručnog vođenja biblioteke u celini. Pokazatelji uspeha ustanove u bibliotečkoj delatnosti su: aktuelni i kvalitetni fondovi, ažurni katalozi, bibliografije, baze podataka, međubibliotečka pozajmica, elektronski časopisi i programi koje biblioteka organizuje. Knjižni fond obuhvata literaturu namenjenu učenicima i stručnu pedagošku literaturu, opštu i za pojedine predmete, namenjenu nastavnicima, kao i enciklopedije, leksikone, rečnike, priručnike namenjene i nastavnicima i učenicima. Savremena tehnologija donela je i nove izvore i nosioce informacija u školske biblioteke: uz štampane publikacije, tu su i virtuelni dokumenti dostupni na mreži, optički i elektronički zapisi – DVD-i, CD-ROM-ovi, audio-zapisi, fotografije i drugo.U manjim bibliotekama knjižni fond se uobičajeno deli u dve osnovne zbirke: zbirku knjiga i zbirku periodike (časopisi i novine).
Pri sređivanju knjižnog fonda u školskoj biblioteci primenjuje se slobodan pristup fondu. Vođenje knjige inventara je zakonska obaveza svake biblioteke. Prema Pravilniku o evidenciji bibliotečke građe („Službeni glasnik RS”, br. 7/95) za svaku vrstu bibliotečke građe u školskoj biblioteci potrebno je voditi posebnu knjigu inventara (za monografske publikacije, za serijske publikacije itd.). U razvrstavanju bibliotečkih jedinica stručnu podršku školama najbolje mogu da pruže, što i čine, bibliotekari nadležne matične biblioteke (vođenje bibliotečkih statistika, uključivanje u COBISS sistem, katalozi, evidencije i dr.). Preporučljivo je da u školskim bibliotekama fondovi budu podeljeni na učenički i nastavnički fond, u skladu sa različitim potrebama ovih korisnika biblioteke. Dobar nastavnički fond sadrži najmanje hiljadu naslova dela iz pedagogije, didaktike, psihologije, sociologije i bibliotekarstva, priručnike, stručnu periodiku i stručnu literaturu za osnovnu delatnost i stručno usavršavanje. Deo ovog fonda može se smestiti i u zbornicu (nastavničku kancelariju) i u kabinete, ako postoje adekvatni uslovi za njihovo bezbedno korišćenje i čuvanje, a može da se funkcionalno iskoristi, uz odgovarajuće mere bezbednosti, i smeštaj knjiga duž hodnika. Učenički fond obično sadrži dela obavezne školske lektire, popularno-naučnu literaturu za sve nastavne predmete, knjige na stranim jezicima (namenjene onima koji uče strane jezike), opšte priručnike (kao što su enciklopedije, leksikoni, rečnici, pravopisni priručnici), zatim periodiku namenjenu učenicima različitog uzrasta i interesovanja (dobar plan čitanja lektire po odeljenjima i razredima omogućava da bude dovoljno onoliko primeraka istog naslova koliko iznosi polovina učenika u jednom razredu). Ono što je u organizaciji učeničkog fonda važno jeste da on bude dostupan učenicima, da mogu slobodno da ga koriste, pod nadzorom bibliotekara ili nastavnika ukoliko su te bibliotečke jedinice smeštene u nastavnim prostorijama. Da bi učenici bili osposobljeni za samostalno pronalaženje informacija, bibliotekar treba da im neprekidno pruža uputstva o korišćenju zbirki i kataloga. Na osnovu normativa prostora i opremljenosti šk. bibliotekar u saradnji sa timom za samovrednovanje resursa vrši procenu usaglašenosti sa propisima i na osnovu uočenih slabosti, a prema mogućnostima škole, sačinjava plan za unapređivanje materijalno-tehničkih uslova za rad šk. biblioteke, odnosno akcioni plan za unapređivanje oblasti Resursi.
Nijedna školska biblioteka u Moravičkom okruga nema programski definisanu medijateku, a tek se radi na formiranju audio-vizuelnih zbirki. Prema Pravilniku o merilima za utvrđivanje cene usluga u osnovnoj školi („Službeni glasnik RS”, br. 42/93) škola od 24 (ako je jedna trećina izdvojenih odeljenja), odnosno 32 odeljenja (ako je bez izdvojenih odeljenja ili sa manje od jedne trećine izdvojenih odeljenja) i najmanje 5000 jedinica knjižne i neknjižne građe ima jednog bibliotekara. Pravilnikom o bližim uslovima u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava za gimnaziju (i normativi) („Prosvetni glasnik”, br. 5/1990) određen je ukupan broj knjiga u školskoj biblioteci koji iznosi od 10 do 15 knjiga po učeniku. Prema Minimumu jugoslovenskih standarda za školske biblioteke („Bibliotekar”, br. 5–6, 1973), odnos bibliotečkog fonda prema broju učenika iznosio je od 8 do 10 knjiga po učeniku, a biblioteke koje su dostigle ovaj početni fond bile su u obavezi da redovno nabavljaju knjige i popunjavaju bibliotečki fond u odnosu 0,5–1 nove knjige po učeniku u toku svake školske godine. Školska biblioteka potpune osnovne ili srednje škole sa manje od 500 učenika treba da poseduje minimum 2500 svezaka. Dakle, minimalan fond koji omogućava izvršavanje zadataka u skladu sa nastavnim programom je 2500 primeraka. Zbog teške društvene situacije, znatan deo fondova školskih biblioteka je neaktualan (mrtav fond) i ne popunjava se u odgovarajućoj meri. Oštećeni primerci i jedinice mrtvog fonda se ne otpisuju zbog straha od umanjenja knjižnog fonda na osnovu kojeg se vrši finansiranje.
Broj korisnika i intenzitet korišćenja bibliotečkog fonda direktno zavise od veličine i strukture knjižnog fonda, angažovanosti i profesionalnog usavršavanja biblitekara, ali i od uslova smeštaja i stručnog vođenja biblioteke u celini. Pokazatelji uspeha ustanove u bibliotečkoj delatnosti su: aktuelni i kvalitetni fondovi, ažurni katalozi, bibliografije, baze podataka, međubibliotečka pozajmica, elektronski časopisi i programi koje biblioteka organizuje. Knjižni fond obuhvata literaturu namenjenu učenicima i stručnu pedagošku literaturu, opštu i za pojedine predmete, namenjenu nastavnicima, kao i enciklopedije, leksikone, rečnike, priručnike namenjene i nastavnicima i učenicima. Savremena tehnologija donela je i nove izvore i nosioce informacija u školske biblioteke: uz štampane publikacije, tu su i virtuelni dokumenti dostupni na mreži, optički i elektronički zapisi – DVD-i, CD-ROM-ovi, audio-zapisi, fotografije i drugo.U manjim bibliotekama knjižni fond se uobičajeno deli u dve osnovne zbirke: zbirku knjiga i zbirku periodike (časopisi i novine).
Pri sređivanju knjižnog fonda u školskoj biblioteci primenjuje se slobodan pristup fondu. Vođenje knjige inventara je zakonska obaveza svake biblioteke. Prema Pravilniku o evidenciji bibliotečke građe („Službeni glasnik RS”, br. 7/95) za svaku vrstu bibliotečke građe u školskoj biblioteci potrebno je voditi posebnu knjigu inventara (za monografske publikacije, za serijske publikacije itd.). U razvrstavanju bibliotečkih jedinica stručnu podršku školama najbolje mogu da pruže, što i čine, bibliotekari nadležne matične biblioteke (vođenje bibliotečkih statistika, uključivanje u COBISS sistem, katalozi, evidencije i dr.). Preporučljivo je da u školskim bibliotekama fondovi budu podeljeni na učenički i nastavnički fond, u skladu sa različitim potrebama ovih korisnika biblioteke. Dobar nastavnički fond sadrži najmanje hiljadu naslova dela iz pedagogije, didaktike, psihologije, sociologije i bibliotekarstva, priručnike, stručnu periodiku i stručnu literaturu za osnovnu delatnost i stručno usavršavanje. Deo ovog fonda može se smestiti i u zbornicu (nastavničku kancelariju) i u kabinete, ako postoje adekvatni uslovi za njihovo bezbedno korišćenje i čuvanje, a može da se funkcionalno iskoristi, uz odgovarajuće mere bezbednosti, i smeštaj knjiga duž hodnika. Učenički fond obično sadrži dela obavezne školske lektire, popularno-naučnu literaturu za sve nastavne predmete, knjige na stranim jezicima (namenjene onima koji uče strane jezike), opšte priručnike (kao što su enciklopedije, leksikoni, rečnici, pravopisni priručnici), zatim periodiku namenjenu učenicima različitog uzrasta i interesovanja (dobar plan čitanja lektire po odeljenjima i razredima omogućava da bude dovoljno onoliko primeraka istog naslova koliko iznosi polovina učenika u jednom razredu). Ono što je u organizaciji učeničkog fonda važno jeste da on bude dostupan učenicima, da mogu slobodno da ga koriste, pod nadzorom bibliotekara ili nastavnika ukoliko su te bibliotečke jedinice smeštene u nastavnim prostorijama. Da bi učenici bili osposobljeni za samostalno pronalaženje informacija, bibliotekar treba da im neprekidno pruža uputstva o korišćenju zbirki i kataloga. Na osnovu normativa prostora i opremljenosti šk. bibliotekar u saradnji sa timom za samovrednovanje resursa vrši procenu usaglašenosti sa propisima i na osnovu uočenih slabosti, a prema mogućnostima škole, sačinjava plan za unapređivanje materijalno-tehničkih uslova za rad šk. biblioteke, odnosno akcioni plan za unapređivanje oblasti Resursi.
STRUČNO-PEDAGOŠKI NADZOR
Stručno-pedagoški nadzor se vrši na osnovu Pravilnika o stručno-pedagoškom nadzoru (34/12) koji u članu 7 propisuje način vršenja nadzora nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika:
„Nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika obavlja se kao pojedinačni nadzor.
Uvid u rad nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika ostvaruje se prisustvovanjem izvođenju nastave, aktivnosti, ispitu i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, pregledom pedagoške dokumentacije i evidencije i analizom podataka i informacija prikupljenih od dece, učenika, roditelja, odnosno staratelja, nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika nad čijim se radom vrši nadzor i od drugih lica po potrebi.
Prosvetni savetnik vrši nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u pogledu njihovog stručnog usavršavanja uvidom u plan i realizaciju plana stručnog usavršavanja i drugu relevantnu dokumentaciju, u skladu sa Zakonom, propisima koji uređuju stalno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, drugim propisima i aktima ustanove.
U postupku vršenja stručno-pedagoškog nadzora nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obavlja se razgovor sa nastavnikom, vaspitačem i stručnim saradnikom.
Na osnovu pismene izjave nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i uvida u dokumentaciju, prosvetni savetnik ceni opravdanost razloga zbog kojih se nastavnik, vaspitač i stručni saradnik nije stručno usavršavao.
Ukoliko se u toku nadzora utvrdi da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na način i po postupku kojim se omogućava postizanje opštih ishoda, ciljeva i standarda postignuća i programa obrazovanja i vaspitanja, prosvetni savetnik sačinjava izveštaj u kojem predlaže mere u vidu stručnih primedbi, predloga i upozorenja i određuje rok za njihovo izvršenje.
Po isteku roka za izvršenje predloženih mera, prosvetni savetnik vrši kontrolni nadzor i ako utvrdi da ni posle predloženih mera za otklanjanje utvrđenih nedostataka u radu nije došlo do poboljšanja, daje prvu negativnu ocenu nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku i određuje novi rok za izvršenje mera.
Prosvetni savetnik daje drugu negativnu ocenu ukoliko u nadzoru koji vrši nakon isteka roka za ponovno izvršenje mera utvrdi da nije došlo do poboljšanja u radu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u odnosu na utvrđeno stanje prethodnim nadzorom. Vreme između dva nadzora koji se vrše sa ciljem praćenja postupanja po predloženim merama, ne može biti duže od dva meseca.”
Spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada vrši se prema Pravilniku o vrednovanju kvaliteta rada („Službeni glasnik RS” 9/12). Članom 16 ovog pravilnika definisano je sledeće:
„Spoljašnje vrednovanje škole vrši se na osnovu:
1) analize evidencije i pedagoške dokumentacije škole, izveštaja o samovrednovanju škole, školskog programa, godišnjeg plana rada, razvojnog plana rada škole i izveštaja prosvetnog savetnika;
2) neposrednog praćenja nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog i vaspitnog rada;
3) razgovora sa direktorom, stručnim saradnikom, nastavnicima, vaspitačima, učenicima, roditeljima i drugim osobama od značaja za život i rad škole ili na drugi način;
4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.
Neposredno praćenje nastave obuhvata realizaciju časova najmanje 40% nastavnika. Prisustvo spoljašnjih evaluatoara na času traje najmanje 20 minuta.”Osim prosvetnog savetnika i tima za spoljašnje vrednovanje, nadzor nad radom ustanove vrši i prosvetna inspekcija, kao i druge nadležne inspekcije. Stručno-pedagoški nadzor nad radom šk. bibliotekara obuhvata analizu školske i pedagoške dokumentacije, uvid u resurse, praćenje neposrednog rada, razgovor sa stručnim saradnicima, ali i:razgovor sa stručnim saradnicima, nastavnicima, direktorom škole, učenicima, roditeljima i predstavnicima lokalne zajednice. Kada je u pitanju priprema tzv. izvora informacija (dokumentacije), predmet nadzoru su:
1. školski program rada biblioteke i stručnog saradnika – bibliotekara (uz program rada bibliotečke sekcije);
2. godišnji plan rada biblioteke i stručnog saradnika – bibliotekara i plan rada bibliotečke sekcije;
3. operativni planovi rada (mesečni, nedeljni, dnevni);
4. praćenje i vrednovanje ostvarivanja aktivnosti iz programa i planova rada;
5. knjige inventara;
6. uređenost knjižnog fonda;
7. materijalno-tehnički uslovi za rad (resursi);
8. plan korišćenja resursa biblioteke;
9. zapisnici stručnih organa u čijem radu učestvuje stručni saradnik – bibliotekar;
10. izveštaji o ostvarenosti školskog programa i godišnjeg plana rada (sa izveštajima o samovrednovanju, stručnom usavršavanju, radu bibliotečke sekcije i drugim segmentima shodno propisanim oblicima rada);
11. samovrednovanje i stručno usavršavanje, odnosno ostavarivanje razvojnog plana u onim segmentima u koje je uključena i šk. biblioteka, odnosno šk. bibliotekar;
12. portfolio profesionalnog razvoja stručnog saradnika – bibliotekara;
13. program uvođenja u posao pripravnika i mentora, sa odgovarajućim evidencijama, ukoliko je reč o pripravniku u biblioteci, i
14. druga dokumenta od značaja za rad škole, školske biblioteke i školskog bibliotekara.U vrednovanju kvaliteta rada šk. biblioteke veoma značajnu ulogu predstavlja saradnja sa svim akterima školskog života, odnosno svim stručnim organima škole, kao i sa lokalnom zajednicom. Zato je važno da školski bibliotekar pedantno vodi evidenciju o radu i pedagošku dokumentaciju kojom potvrđuje ostvarenost svih pokazatelja u svim oblastima rada. Naravno, najvažnije je da biblioteka bude živo mesto i da se u njoj ostvaruju raznovrsne obrazovnovaspitne i kulturne aktivnosti, različiti oblici stručnog usavršavanja, sa aktivnostima iz drugih posebnih programa, kao što su programi zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, programa zaštite životne sredine, programa kulturnih aktivnosti i sl. Ukoliko prostorni uslovi dozvoljavaju, u bibliotekama se mogu postavljati i tematske izložbe, što je ujedno i aktivnost kojom se dokazuje učešće u podizanju kvaliteta pedagoške prakse. Zakonska i podzakonska regulativa nije samo način na koji sistem nastoji da obezbedi kvalitet rada, već pre svega putokaz kreativnom i kompetentnom bibliotekaru kako da pravilnim programiranjem aktivnosti unapredi mnoge aspekte života i rada škole.
U unapređivanju svog rada, školski bibliotekar može da očekuje podršku mentora i kolektiva u kojem radi, strukovnih udruženja bibliotekara na opštinskom, okružnom ili republičkom nivou, savetnika matične biblioteke i prosvetnog savetnika nadležne školske ustanove. Koncept celoživotnog učenja i usavršavanja je ono na čemu počiva rad svih nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Kontinuiran, predan rad zasnovan na zakonskim premisama i profesionalnim kompetencijama siguran je put ka uspešnom radu i profesionalnom zadovoljstvu, a samim tim i ka unapređenju kvaliteta rada škole u celini.
„Nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika obavlja se kao pojedinačni nadzor.
Uvid u rad nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika ostvaruje se prisustvovanjem izvođenju nastave, aktivnosti, ispitu i drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, pregledom pedagoške dokumentacije i evidencije i analizom podataka i informacija prikupljenih od dece, učenika, roditelja, odnosno staratelja, nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika nad čijim se radom vrši nadzor i od drugih lica po potrebi.
Prosvetni savetnik vrši nadzor nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u pogledu njihovog stručnog usavršavanja uvidom u plan i realizaciju plana stručnog usavršavanja i drugu relevantnu dokumentaciju, u skladu sa Zakonom, propisima koji uređuju stalno stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, drugim propisima i aktima ustanove.
U postupku vršenja stručno-pedagoškog nadzora nad radom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, obavlja se razgovor sa nastavnikom, vaspitačem i stručnim saradnikom.
Na osnovu pismene izjave nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika i uvida u dokumentaciju, prosvetni savetnik ceni opravdanost razloga zbog kojih se nastavnik, vaspitač i stručni saradnik nije stručno usavršavao.
Ukoliko se u toku nadzora utvrdi da nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na način i po postupku kojim se omogućava postizanje opštih ishoda, ciljeva i standarda postignuća i programa obrazovanja i vaspitanja, prosvetni savetnik sačinjava izveštaj u kojem predlaže mere u vidu stručnih primedbi, predloga i upozorenja i određuje rok za njihovo izvršenje.
Po isteku roka za izvršenje predloženih mera, prosvetni savetnik vrši kontrolni nadzor i ako utvrdi da ni posle predloženih mera za otklanjanje utvrđenih nedostataka u radu nije došlo do poboljšanja, daje prvu negativnu ocenu nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku i određuje novi rok za izvršenje mera.
Prosvetni savetnik daje drugu negativnu ocenu ukoliko u nadzoru koji vrši nakon isteka roka za ponovno izvršenje mera utvrdi da nije došlo do poboljšanja u radu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u odnosu na utvrđeno stanje prethodnim nadzorom. Vreme između dva nadzora koji se vrše sa ciljem praćenja postupanja po predloženim merama, ne može biti duže od dva meseca.”
Spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada vrši se prema Pravilniku o vrednovanju kvaliteta rada („Službeni glasnik RS” 9/12). Članom 16 ovog pravilnika definisano je sledeće:
„Spoljašnje vrednovanje škole vrši se na osnovu:
1) analize evidencije i pedagoške dokumentacije škole, izveštaja o samovrednovanju škole, školskog programa, godišnjeg plana rada, razvojnog plana rada škole i izveštaja prosvetnog savetnika;
2) neposrednog praćenja nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog i vaspitnog rada;
3) razgovora sa direktorom, stručnim saradnikom, nastavnicima, vaspitačima, učenicima, roditeljima i drugim osobama od značaja za život i rad škole ili na drugi način;
4) drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.
Neposredno praćenje nastave obuhvata realizaciju časova najmanje 40% nastavnika. Prisustvo spoljašnjih evaluatoara na času traje najmanje 20 minuta.”Osim prosvetnog savetnika i tima za spoljašnje vrednovanje, nadzor nad radom ustanove vrši i prosvetna inspekcija, kao i druge nadležne inspekcije. Stručno-pedagoški nadzor nad radom šk. bibliotekara obuhvata analizu školske i pedagoške dokumentacije, uvid u resurse, praćenje neposrednog rada, razgovor sa stručnim saradnicima, ali i:razgovor sa stručnim saradnicima, nastavnicima, direktorom škole, učenicima, roditeljima i predstavnicima lokalne zajednice. Kada je u pitanju priprema tzv. izvora informacija (dokumentacije), predmet nadzoru su:
1. školski program rada biblioteke i stručnog saradnika – bibliotekara (uz program rada bibliotečke sekcije);
2. godišnji plan rada biblioteke i stručnog saradnika – bibliotekara i plan rada bibliotečke sekcije;
3. operativni planovi rada (mesečni, nedeljni, dnevni);
4. praćenje i vrednovanje ostvarivanja aktivnosti iz programa i planova rada;
5. knjige inventara;
6. uređenost knjižnog fonda;
7. materijalno-tehnički uslovi za rad (resursi);
8. plan korišćenja resursa biblioteke;
9. zapisnici stručnih organa u čijem radu učestvuje stručni saradnik – bibliotekar;
10. izveštaji o ostvarenosti školskog programa i godišnjeg plana rada (sa izveštajima o samovrednovanju, stručnom usavršavanju, radu bibliotečke sekcije i drugim segmentima shodno propisanim oblicima rada);
11. samovrednovanje i stručno usavršavanje, odnosno ostavarivanje razvojnog plana u onim segmentima u koje je uključena i šk. biblioteka, odnosno šk. bibliotekar;
12. portfolio profesionalnog razvoja stručnog saradnika – bibliotekara;
13. program uvođenja u posao pripravnika i mentora, sa odgovarajućim evidencijama, ukoliko je reč o pripravniku u biblioteci, i
14. druga dokumenta od značaja za rad škole, školske biblioteke i školskog bibliotekara.U vrednovanju kvaliteta rada šk. biblioteke veoma značajnu ulogu predstavlja saradnja sa svim akterima školskog života, odnosno svim stručnim organima škole, kao i sa lokalnom zajednicom. Zato je važno da školski bibliotekar pedantno vodi evidenciju o radu i pedagošku dokumentaciju kojom potvrđuje ostvarenost svih pokazatelja u svim oblastima rada. Naravno, najvažnije je da biblioteka bude živo mesto i da se u njoj ostvaruju raznovrsne obrazovnovaspitne i kulturne aktivnosti, različiti oblici stručnog usavršavanja, sa aktivnostima iz drugih posebnih programa, kao što su programi zaštite učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, programa zaštite životne sredine, programa kulturnih aktivnosti i sl. Ukoliko prostorni uslovi dozvoljavaju, u bibliotekama se mogu postavljati i tematske izložbe, što je ujedno i aktivnost kojom se dokazuje učešće u podizanju kvaliteta pedagoške prakse. Zakonska i podzakonska regulativa nije samo način na koji sistem nastoji da obezbedi kvalitet rada, već pre svega putokaz kreativnom i kompetentnom bibliotekaru kako da pravilnim programiranjem aktivnosti unapredi mnoge aspekte života i rada škole.
U unapređivanju svog rada, školski bibliotekar može da očekuje podršku mentora i kolektiva u kojem radi, strukovnih udruženja bibliotekara na opštinskom, okružnom ili republičkom nivou, savetnika matične biblioteke i prosvetnog savetnika nadležne školske ustanove. Koncept celoživotnog učenja i usavršavanja je ono na čemu počiva rad svih nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Kontinuiran, predan rad zasnovan na zakonskim premisama i profesionalnim kompetencijama siguran je put ka uspešnom radu i profesionalnom zadovoljstvu, a samim tim i ka unapređenju kvaliteta rada škole u celini.