Za našu stalnu rubriku PRIMERI IZ PRAKSE stigao nam je prilog prof. Tamare Pantović, zaposlene u Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku. Prilog objavljujemo i na sajtu, a više fotografija pogledajte na našoj društvenoj mreži.
Povodom predstojeće pedesetogodišnjice od smrti Ive Andrića, odlučila sam da realizujem projekat u nastavi na temu: Analiza romana Na Drini ćuprija. Želela sam da učenicima, a i sebi, osvežim nastavu i pomerim je izvan učionice, sa ciljem da se u mislima doživljeno, materijalizuje u stvarnosti. Ovo nije prva inovacija u nastavi koju sam radila. Kada se uveliko govorilo o uglednim časovima, po prvi put sam 2015. godine radila analizu pripovetke Prvi put s ocem na jutrenje, zatim 2019. ugledni čas na temu Proklete avlije, Ive Andrića. Prošle godine smo učenici i ja radili dramatizaciju Kneževe večere. Nikada nisam predstavljala te časove izvan škole, vodeći se skromnošću i idejom da je moja najveća satisfakcija da učinim čas zanimljivijim i učenicima pokažem da možemo da pomeramo granice, jer ipak radim u srednjoj stručnoj školi.
Ovim projektom sam želela da obeležim i jedan lični jubilej, dvadeset godina rada u nastavi. Zaista je zadovoljstvo raditi posao koji volite i uživati u njemu. Možda i ovaj projekat posluži nekom kao dobar primer, zato bih ga i podela sa vama.
Ideja o ovom projektu nastala je kada sam razmišljala na koji način da motivišem učenike da pročitaju roman Na Drini ćuprija.
Još u avgustu učenici su dobili istraživačke zadatke, jer sam želela da osetim atmosferu koliko ih je pročitalo. Kada je počela analiza dela, shvatila sam da imam materijala kojim bih realizovala ovaj projekat .Na času smo se bavili sledećim temama: značaj Andrića, istorijsko i mitsko u delu, kompozicija i klasifikacija romana, most kao lajtmotiv, izgled kasabe, međuljudski odnosi uslovljeni nacionalnim i religijskim raskolom, odjek buna i ratova na život u kasabi, evropeizacija Višegrada, razlika između austrougarske i turske vlasti, kao i izuzetne pojedinačne sudbine. Dok smo dijaloškom metodom razvijali misli i ideje, odabrani učenici su snimali čas. Ti snimci su veoma značajni jer su pratili postupnost u analizi. Kada sam završila sa izuzetnim pojedinačnim sudbinama, izabrala sam učenike koji će dramatizacijom likova približiti doživljaj istih. U kreiranju kostima pomogle su mi koleginice koje predaju modelarima odeće, a ideja je bila moja. Jednostavno sam ih tako doživela. U međuvremenu organizovala sam izlet u Višegrad za dva odeljenja trećeg razreda. Cilj je bio da sve ono što su zamislili čitajući , materijalizuju konkretno na mostu. Na samoj kapiji, na mostu, realizovan je čas. Ponovili smo sve ono što su naučili na času, a najjači utisak ostavili su učenici koji su glumili Andrića, Fatu Avdaginu, Mehmed pašu Sokolovića, a jedan učenik je harmonikom odsvirao melodiju U lijepom gradu Višegradu, koju smo zajedno otpevali. Zanimljivo je da su prolaznici ostali pod utiskom i čak snimali čas. Nakon toga usledila je vožnja brodićem. Tu vožnju pratila je priča kapetana, što je veoma bitno zbog legendi o kojima smo govorili. Takođe, su uz brodića gledali i Andrić grad, a posebno je važno što su mogli videti građevine koje ilustruju tri perioda tuđinske vlasti .Obišli smo Andrić grad .Zanimljivo je da im je bilo sasvim jasno zašto se ulica zove Mlada Bosna..
Utisci učenika su bili sjajni. Bili su zainteresovani, motivisani, a takođe i svesni da se trud isplatio. Suština je bila da učenici pročitaju roman i da se upoznaju sa stvaralaštvom jedinog nobelovca, a ujedno je ovo i odlična podloga za analizu Proklete avlije koju ćemo analizirati u četvrtom razredu.
Tamara (rođ.Teofilović) Pantović, nastavnik srpskog jezika i književnosti u Mašinsko-saobraćajnoj školi u Čačku