Koncept razvojnog planiranja je zastupljen u gotovo svim državama zapadne Evrope, još od 90-ih godina. Škole su se uključivala u proces da bi upisale što veći broj učenika, da bi unapredile saradnju sa okruženjem, izjednačile uslove školovanja za svu decu. Nastavnici su postali profesionalno osnaženi i obezbedili atmosferu podsticajnu za učenje i rad.

U školama u Republici Srbiji proces školskog razvojnog planiranja započinje 2002. godine uz materijalnu podršku Fonda za razvoj škola. Cilj projekta je bio usmeren na unapređenje rada u školama putem opremanja školskog prostora, unapređenjem vannastavnih aktivnosti i stručnim edukacijama nastavnika i osposobljavanju lokalne zajednice za preuzmanje odgovornosit za razvoj škola. U školama se formiraju timovi (stručni aktivi za školsko razvojno planiranje) koje čine predstavnici partnera i kroz obuke se edukuju kako da sagledaju i analiziraju stanje u školama (samoevaluacija), na koji način da definišu prioritete razvoja i ciljeve koji vode ka realizaciji zajednički utvrđene vizije.

Školsko razvojno planiranje je strateški i stvaralački proces koji je osnova za ostvarivanje promena u školama u svim njenim segmentima. Predstavlja strategiju razvoja kompetencija nastavnika i učenika i put ka autonomiji škola kao ekspertskih organizacija. U prosecu školskog razvojnog planiranja mobilišu se i obavezuju svi partneri ka dostizanju zajedničke vizije. Uključivanjem svih partnera u strateško planiranje obezbeđuje se veća dostupnost i objektivnost u praćenju kvaliteta obrazovno - vaspitnog procesa, spremnost za preuzimanje odgovornosti i otvorenost prema promenama.

Obezbedjivanje i osiguranje kvaliteta rada škola se ostvaruje kroz proces samovrednovanja i spoljašnjeg vrednovanja. Samovrednovanje obuhvata sedam ključnih oblasti (Školski program i Godišnji program rada; Nastava i učenje, Postignuća učenika; Podrška učenicima; Etos; Resursi i Rukovođenje, organizacija i obezbeđivanje kvaliteta), koje obuhvataju sve oblasti u životu i radu škole. Svaka od ovih ključnih oblasti ima određen broj područja vrednovanja, koja bliže definišu predmet praćenja. Postupkom samovrednovanja, škole vrednuju dobre strane, ali i nedostatke i slabosti koje treba unaprediti.

Sagledavanjem i analiziranjem područja vrednovanja i predlaganjem mogućnosti za pronalaženje rešenja nastaju akcioni planovi, koji predstavljaju osnov za izradu školskih razvojnih planova.

Razvojni planovi škola pružaju jasnu sliku škole, poželjno stanje u budućnosti (vizija), razrađen plan aktivnosti (ciljevi, zadaci, aktivnosti) kroz definisane metode i postupke ostvarivanja ciljeva. Praćenje realizacije ostvarivanja plana je olakšana definisanim kriterijumima evaluacije, instrumentima vrednovanja, vremenskim rokovima i nosiocima aktivnosti.

U skladu sa razvojnim planom škole, donosi se godišnji program rada, kojim se utvrđuju prioriteti razvoja za tekuću školsku godinu. Godišnjii program rada sadrži detaljan opis aktivnosti, nosioce i vremenski rok za realizaciju u toku školske godine za koju se izrađuje. (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja „Sl.glasnik RS“, 72/09.)

Ovde preuzmite izvode iz Zakona, koji se odnose na prosec strateškog planiranja razvoja škola/ustanova (školsko razvojno planiranje, samovrednovanje rada škola/ustanova i program zaštite dece/učenika od nasilja).

Po prvi put, procesom strateškog-razvojnog planiranja, škole preuzimaju inicijativu i odgovornost za razvoj i uspešno povezuje sve aktere školskog života oko zajedničke ideje (vizije), i na taj način organizuju sopstveni INSET sistem obrazovanja (In - servis Education for Teachers). INSET je koncipiran i kao nadgradnja formalnog obrazovanja i podrazumeva inoviranje znanja stečenih na fakultetima, usavršavanje uz rad i primenu znanja i prakse (prema Alibabić, 2006.). INSET-om, na nivou škole najčešće upravljaju timovi za samovrednovanje, stručni aktivi za školsko razvojno planiranje, timovi za zaštiti učenika od nasilja i stručna veća.

Osnovna karakteristika timskog rada je jasna vizija i usmerenost na zadatak, podela odgovornosti i uloga. Članovi tima i aktiva na osnovu sopstvenih profesionalnih potreba u skladu sa školskim razvojnim planom izradjuju lični plan profesionalnog razvoja, a iskustva, predloge i ideje prenose ostalim članovima kolektiva i na taj način ih podstiču da uče jedni od drugih (horizontalano učenje).

Više informacija o strateškom planiranju razvoja škola na teritoriji Školske uprave u Čačku, kao i prikaz istraživanja, preuzmite ovde.