Pitali ste nas na koji način možete efikasno organizovati samovrednovanje u ustanovama kojima rukovodite, a da to pozitivno utiče i na razvoj kulture samovrednovanja. Da probamo ukratko da vas podsetimo na to kako je zakonski regulisano samovrednovanje.
U članu 4 Pravilnika o vrednovanju kvaliteta rada ustanove („Službeni glasnik RS”, br. 10/2019 od 15. 2. 2019. godine) navedeno je:
Ustanova je dužna da samovrednovanje sprovodi svake godine po pojedinim oblastima kvaliteta, a svake četvrte ili pete godine – u celini.
Кako i dalje postoje ustanove u kojima se svake godine vrednuju sve oblasti, što predstavlja veliko opterećenje za zaposlene, naročito u manjim kolektivima, sugerišemo ustanovama da postupaju dosledno po čl. 4 Pravilnika o vrednovanju kvaliteta rada ustanove. To znači da se na godišnjem nivou vrednuju najviše dve oblasti, kako bi se celokupan okvir od šest propisanih oblasti kvaliteta rada vrednovao za tri, odnosno za četiri godine.
Članom 5 Pravilnika o vrednovanju kvaliteta rada definisano je sledeće:
Direktor imenuje članove tima za samovrednovanje na period od godinu dana. Prilikom obrazovanja tima za samovrednovanje primenjuje se princip ravnomerne zastupljenosti svih zaposlenih u procesu samovrednovanja. Radom tima za samovrednovanje rukovodi rukovodilac tima, koji se bira iz reda članova tima.
Navedeno znači da u toku jednog ciklusa samovrednovanja (koji traje najduže pet godina) zaposleni treba da budu ravnomerno raspoređeni u ukupno šest timova (za svaku oblast po jedan tim, s tim što se ne vrednuje odmah svih šest oblasti istovremeno, već, kao što je rečeno, tokom školske godine vrednuje se jedna ili dve oblasti, pa tek nakon što se samovrednuje svih šest oblasti, ustanova vrednuje kvalitet rada u celosti). Primetno je da ima ustanova u kojima su isti nastavnici zastupljeni u svim timovima, dok istovremeno u tim ustanovama ima nastavnika koji ni na koji način ne učestvuju u samovrednovanju, što ukazuje na poteškoće u efikasnoj organizaciji rada, tim pre što Pravilnik određuje da u samovrednovanju učestvuju svi:
U samovrednovanju učestvuju svi zaposleni u ustanovi, stručni organi, savet roditelja, učenički parlament, učenici, nastavnici, vaspitači, stručni saradnici, direktor i organ upravljanja ustanove.
Kako se retko uočava učešće sekretara u sprovođenju samovrednovanja, važno je naglasiti da je u čl. 49 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja precizirano:
U samovrednovanju učestvuju stručni organi, savet roditelja, učenički parlament, učenici, nastavnici, vaspitači, stručni saradnici, sekretar, direktor i organ upravljanja ustanove.
Član 6 Pravilnika o vrednovanju kvaliteta rada precizira neophodnost donošenja godišnjeg plana samovrednovanja:
Godišnji plan samovrednovanja priprema tim za samovrednovanje. Godišnji plan samovrednovanja donosi se na osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove. U godišnjem planu samovrednovanja utvrđuju se predmet samovrednovanja koji predstavlja jednu ili više oblasti kvaliteta ili samovrednovanje rada ustanove u celini, definisanih standardima kvaliteta rada ustanova (u daljem tekstu: predmet samovrednovanja), predviđene aktivnosti, vremenska dinamika, nosioci i očekivani ishodi, instrumenti i tehnike samovrednovanja.
Deo koji smo podvukli treba povezati sa citiranom rečenicom iz čl. 4 koja se odnosi na vrednovanje svih oblasti svake četvrte ili pete godine. Dakle, za one ustanove koje su do sada ponovo samovrednovale svih šest oblasti, godišnji plan rada će se odnositi na procenu rada ustanove u celini (koja se vrši svake četvrte ili pete godine). Za sve druge ustanove, plan će se odnositi na one oblasti koje nisu do sada samovrednovane u odnosu na Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanove („Službeni glasnik RS“, br. 14/2018 i 1/2024).
Na primer: Ako je škola samovrednovala prve dve oblasti 2019/2020, druge dve oblasti 2020/2021. i poslednje dve oblasti 2022/2023. godine, onda je ona 2023/2024. godine vrednovala kvalitet rada ustanove u celosti (svih šest oblasti, šta je unapređeno, kakvi su efekti samovrednovanja i realizovanih razvojnih prioriteta), na osnovu čega donosi novi razvojni plan i unapređuje kvalitet svog programiranja i planiranja (školski program, godišnji planovi rada), a započinje i svoj novi ciklus samovrednovanja koji traje do pet godina.
Nakon što tim za samovrednovanje prikupi i obradi sve podatke (u čemu veliku sistemsku olakšicu pruža besplatna aplikacija AS škola), tim podnosi izveštaj o samovrednovanju. Čl. 8 Pravilnika definiše procedure podnošenja izveštaja o samovrednovanju:
Nakon izvršenog samovrednovanja, tim za samovrednovanje sačinjava izveštaj o samovrednovanju i dostavlja ga direktoru ustanove. Izveštaj o samovrednovanju kvaliteta rada ustanove direktor dostavlja vaspitnoobrazovnom, nastavničkom, odnosno pedagoškom veću, savetu roditelja, učeničkom parlamentu i organu upravljanja, kao i nadležnoj školskoj upravi.
Tim za obezbeđivanje kvaliteta i razvoj ustanove na osnovu izveštaja o samovrednovanju donosi akcioni plan za unapređivanje rada nakon samovrednovanja pojedinih oblasti rada. Akcioni planovi su sastavni delovi godišnjih planova rada ustanove, a razvojni prioriteti definisani u tim akcionim planovima sastavni su deo razvojnog plana ustanove. Svi stručni organi učestvuju u ostvarivanju razvojnih prioriteta definisanih nakon sprovedenog samovrednovanja. To znači da promene treba da budu vidljive na svim nivoima, što je povezano sa pokazateljom:
1.2.3. Planovi organa, tela i timova jasno odslikavaju procese rada i projektuju promene na svim nivoima delovanja.
Da bi ovo funkcionisalo, neophodno je da bude jasno uobličena organizaciona shema: kako svaki stručni organ učestvuje u realizaciji akcionog plana nakon samovrednovanja sprovedenog prošle školske godine; kako svaki stručni organ učestvuje u ovogodišnjem samovrednovanju neke druge oblasti; kome, kada i na koji način stručni organ dostavlja podatke za izveštaj o samovrednovanju s procenom efikasnosti; kako se plan stručnog usavršavanja u ustanovi svakog nastavnika zasniva na razvojnim prioritetima ustanove i sl.
Svake četvrte ili pete godine ustanova vrednuje ceo okvir, što znači da na osnovu unapred postavljenih kriterijuma uspešnosti procenjuje da li su akcioni planovi uspešno realizovani i da li su doveli do unapređivanja oblasti rada u kojima su uočene nepravilnosti ili slabosti, prema standardima kvaliteta rada ustanove.
Prema tome, uspešan ciklus samovrednovanja mogao bi se predstaviti i pomoću sheme koju objavljujemo uz ovaj kratki podsetnik.