Uz Desanku Maksimović smo rasli, uz Desanku rastu i nove generacije. Na pitanje o tome kako se razvija empatija kod dece, jedan od odgovora može da glasi: Čitanjem poezije Desanke Maksimović!
Na dan njenog rođenja, 16. maj, dobili smo pesmu prof. dr Boška Suvajdžića, redovnog profesora na Filološkom fakultetu u Beogradu i predsednika Vukove zadužbine, koju delimo sa vama sigurni da će postati deo vaših obrazovnovaspitnih aktivnosti.
Boško Suvajdžić
Pomilovanje, za Desanku, tražim
Pomilovanje, za Desanku, tražim.
Onu, koja milost izlila je sebru.
Mesec vitorogi što na nebu straži
Iskon-Gračanicu, s papertom, u srebru.
Lastu carostavnu pod očevim krovom,
Obožene pretke za Nemanjić-stolom,
Velikog župana, i Cara, i Sina,
Ariljskog anđela, kralja Dragutina,
Njive i pašnjake spuštene s visina.
Evergetidu, Hristoliko zdanje –
Za Desanku, tražim, pomilovanje.
Za Nenadoviće, barjake što viju,
A pod Medvednikom, Birčanin-Iliju,
Devojačku tajnu, jatačku Srbiju,
Ekstrakt-zavičajnu, otrovnicu, zmiju.
Seljačke ambare, trule posle kiše,
Akrostihovane zime i pastiše.
Nabujale reke, i mrtve poljane,
Кrstonosne pretke, u gen upisane.
U stih: „Zemlja jesmo!“ U reč: „Brankovanje!“ –
Za Desanku, tražim, pomilovanje.
Tražim pomilovanje za Desanku.
Rodila je bajku, krvavu, bezdanku,
Anđelima, dečjim, krilatu čitanku,
Životu i slavlju ševu-ranoranku.
Iz zelen-kolevke pšenice i raži
Mir nenačet-stiha pesme koja blaži –
Pomilovanje, za Desanku, tražim.
Beograd, 1. maj 2023.
* Preuzmite PESMU.