Подсећамо колеге да су обрасци које смо користили (на нивоу округа) у претходном петогодишњем циклусу самовредновања ПРЕВАЗИЂЕНИ и да их ТРЕБА УНАПРЕДИТИ. Самовредновање се више не врши на основу Приручника за самовредновање и вредновање рада школа, већ на основу прописаних СТАНДАРДА КВАЛИТЕТА РАДА ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНИХ УСТАНОВА.
Посебно обратите пажњу на стандарде у којима се експлицитно дефинише важност самовредновања:
6.4.5. Тим за самовредновање континуирано остварује самовредновање рада школе у складу са прописима и потребама;
7.2.1. Запослени на основу резултата самовредновања унапређују професионално деловање.
Међутим, самовредновање је процес неопходан за унапређивање образовно-васпитног рада у свим доменима.
Полазна основа за самовредновање су Правилник о стандардима квалитета рада образовно-васпитних установа и Стандарди квалитета рада предшколских установа. У раду могу да се користе, као подршка при избору методологије и инструмената рада, и: Приручник за самовредновање и вредновање рада школе, Водич за самовредновање за установе у стручном образовању, Приручник за развој инклузивне културе и др., али вредновање и извештај треба конципирати према прописаним стандардима у свих седам области. Установе треба да самовреднују седам области у петогодишњем циклусу.
Годишњи план самовредновања припрема тим за самовредновање. Годишњи план самовредновања доноси се на основу процене стања у установи и саставни је део годишњег плана рада установе. У годишњем плану самовредновања дефинишу се:
л предмет самовредновања, односно област која ће бити вреднована према стандардима квалитета рада установе,
л предвиђене активности,
л временска динамика,
л носиоци активности;
л инструменти и технике самовредновања,
л исходи и критеријуми успеха, односно начин евалуације.
Самовредновање организује и координира тим за самовредновање. Директор установе именује тим на период од годину дана. Тим за самовредновање има најмање пет чланова и то: представника стручних органа, савета родитеља, ученичког парламента и органа управљања.Руководиоца тима за самовредновање бирају чланови тима из својих редова. У раду тима за самовредновање учествује и директор установе. Тим за самовредновање обезбеђује услове за спровођење самовредновања. Састав чланова тима и план рада тима за самовредновање уграђује се у годишњи план рада. Статутом установе треба да буду одређени начини рада, састави и надлежности свих стручних органа, па самим тим и тима за самовреновање.
Начин рада: Самовредновање се врши на основу анализе квалитета евиденције и педагошке документације установе, програма образовања и васпитања, годишњег плана рада и развојног плана установе, базе података у оквиру јединственог информационог система просвете, стручног усавршавања, података прикупљених из истраживања спроведених у установе, ефеката реализованих активности у пројектима и других извора, затим на основу праћења различитих активности образовно-васпитног рада, као и на основу разговора, стручних дискусија, састанака, резултата спроведених анкета и др..Тим за самовредновање прикупља и обрађује податке везане за предмет самовредновања и врши анализу квалитета предмети самовредновања на основу обрађених података.
Кораци самовредновања - један пример (о начину рада, инструментима и осталом договора се тим, на основу законске регулативе, сходно аутономији установе):
- успостављање договора о областима самовредновања И одговорностима чланова тима;
- проучавање области квалитета И договор о циљевима, стандардима, индикаторима И нивоима које треба преиспитати;
- идентификовање И прикупљање доказа за процену оствареног нивоа одређеног стандарда у свим индикаторима;
- уочавање јаких И слабих страна,
- састављање извештаја о процесу самовредновања;
- давање предлога у вези са унапређивањем уочених слабости (акциони план), са дефинисањем критеријума успеха;
- уграђивање акционог плана у годишњи план рада установе;
- реализација плана,
- евалуација плана,
- годишњи извештај о самовредновању,
- дефинисање даљих активности ради непрекидног унапређивања квалитета рада.
Извештај о самовредновању на годишњем нивоу директор подноси васпитно-образовном већу, наставничком већу, педагошком колегијуму, савету родитеља и органу управљања.
Извештај садржи:
1. опис и процену остварености стандарда квалитета рада установе,
2. предлог мера за унапређивање квалитета рада установе и
3. начин праћења остваривања предложених мера.
Директор обезбеђује начин да извештај о самовредновању у претходној школској години буде доступан свим заинтересованим корисницима.
На основу извештаја о самовредновању у целини, извештаја о остварености стандарда постигнућа и других индикатора квалитета рада, установа доноси развојни план. Нови развојни план као полазну основу узима резултате самовредновања. Школским програмом одређују се активности и програми који обезбеђују остваривање развојног плана, а у годишњем плану рада се све те активности операционализују и конкретизују.
Извештај садржи:
1. опис и процену остварености стандарда квалитета рада установе,
2. предлог мера за унапређивање квалитета рада установе и
3. начин праћења остваривања предложених мера.
Директор обезбеђује начин да извештај о самовредновању у претходној школској години буде доступан свим заинтересованим корисницима.
На основу извештаја о самовредновању у целини, извештаја о остварености стандарда постигнућа и других индикатора квалитета рада, установа доноси развојни план. Нови развојни план као полазну основу узима резултате самовредновања. Школским програмом одређују се активности и програми који обезбеђују остваривање развојног плана, а у годишњем плану рада се све те активности операционализују и конкретизују.