Presentation1ZA OSMEH NA LICU POTREBNO JE TAKO MALO
Ovo je priča o neobičnoj družini u izdvojenom odeljenju u Trudelju, matične škole „Arsenije Loma“ Rudnik. Družinu čine tri devojčice drugog, trećeg i četvrtog razreda, učiteljica Katarina Ilinčić i njihov domar Zoran Čolić.
Svakog jutra ova družina se okuplja na raskrsnici tri puta – prema Rudniku, Belanovici i Ugrinovcima. Svako u svoje radne pobede. U kombinovanom odeljenju nije lako raditi, ali učiteljica Katarina se potpuno posvetila svojim đacima, toliko, da se časovi oko podne završe, a kao da su tek počeli. Kažu da su kao jedan mali tim i sve što je drugima neobično njima je normalno i svakodnevno.
 
Jedan školski čas dele na tri dela, kako bi učiteljica svakoj posvetila podjednaku pažnju, ali zato sve drugo umnožavaju zajedničkim radom i ljubavlju. Bez mnogo priče, ispunjavajući ono što se od njih traži, navikli su na timski rad.
 
U želji da uzvrate ljubav i pažnju, svakodnevno se nadmeću znanjem, a kreativnost i trud vide se na svakom deliću učionice koja je ovoj deci poput druge kuće. Na svakom koraku, pri samom ulasku u školu, vide se tvorevine njihovih vrednih ruku. Na zidovima cveće, leptiri, pčele. Na klupama cveće i knjige. Svakako neobična, a nadasve lepa i svetla učionica.
 
 Da je seoska, može se prepoznati jedino po tome što u uglu pucketa peć na drva, koju domar Zoki svako jutro naloži. Ovih dana se pripremaju za Novu godinu, pa je učionica puna ručno izrađenih ukrasa, balona, svetlucavih trakica i papira.
Nekada su dve učionice u ovoj školi bile pune đaka, radile su dve učiteljice, ali vreme je međutim, učinilo svoje. Ipak, ova neobična družina je uvek nasmejana, kažu da im ništa ne nedostaje. Imaju samo jednu novogodišnju želju! Voleli bi da imaju malo više drugara sa kojima bi mogle da crtaju, pišu, recituju, računaju i najvažnije - da se igraju. Sve drugo, u ovoj veseloj školi, imaju!

Tekst preuzet sa portala www.gminfo.rs.